Analiza polusezone FK Partizan

FK Partizan u prvoj polusezoni 2013/2014

„Iz sezone u sezonu mi je teže da gledam omiljeni klub kako se muči“, reči su mog kolege, prijatelja i našeg GiO urednika, Mileta Lackovića. Obzirom na to da ja za razliku od njega navijam za Partizan, realan zaključak bi bio da sam ja, kao okoreli Grobar,  srećan čovek za razliku od njega, Delije. Da li je zaista tako?

Poslednje tri godine ne živim u Srbiji. Politički sam totalno neutralan (i pre toga sam bio), a trudiću se da celog života takav i ostanem. Poput mog kolege, ni ja nisam za političare u sportu. Prošle godine su kružile priče da je gospodin Aleksandar Vučić Zvezdi obezbedio titulu. Još kada je Ljubiša Tumbaković pobegao iz Partizana svi su rekli: „To je to! Ode čovek u Kinu samo da ne gleda bruku!“ Ipak fantastičnim golom ns kraju, Miloš Jojić je razuverio sve neverne Tome i Partuzanu doneo 6. uzastopnu titulu. Ovaj gol je po mome mišljenju, bio presudan i za ostanak Vuka Rašovića koji je tada bio prelazno rešenje.

vuk

Trener

Posle odlaska Vladimira Vermezovića,  par kola pre kraja prošle sezone na mesto trenera postavljen je Vuk Rašović kao prelazno rešenje. Mišljenja sam da ga je upravo pobeda u derbiju, odnosno odbrana titule i vraćanje Parnog valjka na pravi kolosek, i ostavilo na tom mestu. Dakle kada je u pitanju trener, Partizan i njegova uprava (tada nije bilo sportskog direktora) odlučili su da poverenje ukažu Vuku Rašoviću. Čovek koji je skoro ceo svoj život proveo u Partizanu, igrač koji je bio i kapiten ovog tima, trener koji je izmislio nekoliko fantastičnih momaka počevši od Jovetića pa do Andrije Živkovića… Činilo se da je konačno pravi čovek došao na pravo mesto. Mišljenja sam i da je Vuk ipak na to mesto došao u nezgodno vreme. I dalje mislim da je u pitanju odličan stručnjak, a napomenuo bih da su pre njega bez glave ostali i mnogi drugi treneri Partizana. Iako je Parni valjak šampion več 6 godina…

Partizan Vs. Vojvodina, Lav Kup Srbije, season 2009/2010

Sportski direktor

Radi se o gospodinu kojeg sam kao igrača izuzetno cenio i poštovao. Ginuo je na terenu i često saigračima umeo da očita lekciju. Pred kraj karijere, solidarisao se sa nama navijačima. Zajedno sa Ivicom Kraljem, bio je protiv nekih odluka tadašnje uprave. Napustio je klub, i karijeru završio u Čukaričkom. Ipak, čini mi se da je u tadašnjoj upravi imao daleko više poštovanja nego u ovoj sadašnjoj. Mišljenja sam da je ista situacija i kada je u pitanju poštovanje od strane navijača. Činjenica da su mu Mitrovića iz Partizana odveli roditelji, dovoljno govori o njegovom načinu rada. Odnos broja golmana i napadača u timu jednog šampiona neću ni da komentarišem.

620_400_1362149988dinamo_svlacionica

Evropa i pojačanja

Svi će reći da je Rašović loše radio u Partizanu. Napomenuo bih da mu je pred početak sezone prodat Lazar Marković. Gledao sam svaku Partizanovu utakmicu u pripremnom periodu. Partizan je igrao fenomenalno, brzo, jednostavno, sa puno trčanja i kretanja bez lopte. Ipak, prva utakmica protiv Širaka ličila je na katastrofu. I to je blago rečeno. Ne želim da ga branim, ali treba imati u vidu da Partizan nije mogao da računa na Aleksandra Mitrovića (EP U21) i Ivana Ivanova (nezadovoljnog jer uprava nije htela da ga proda Bazelu, mada se pitam da li stvarno nije htela, ili ipak nije bila dovoljno zadovoljna ponudom). Treba napomenuti i to da su Rašoviću uz dosta zakašnjenja, dovedeni igrači koji su osim manjka minutaže u bivšem klubu imali i problema sa viškom kilograma. Rezultat od samo 1:1 u duelu sa Širakom i to uz dosta sreće, nikako nije mogao da bude zadovoljavajući. Revanš u Beogradu bio je mnogo bolji. Partizan je krenuo silovito od samog početka. Napadao, pritiskao, ali lopta nikako nije htela u gol. Na kraju 0:0 i prolazak u sledeći krug kvalifikacija za Ligu šampiona. Treba pomenuti i crveni karton za Vladimira Volkova, odnosno kritike navijača prema Marku Šćepoviću.

Albert Nađ je video da Partizanu fale pojačanja. U Humsku je na velika vrata ušao Erik Đemba-Đemba, a sa njim i još iskusniji Milan Obradović. Žreb u Nionu poslao je Partizan u susednu Bugarsku. Tamo negde u Razgrdadu, u nekoj ludoj šumi, četu Vuka Rašovića čekao je Ludogorec. Partizan je poveo golom Saše Markovića. Činilo se da će sve biti onako kako se samo poželeti može. Ipak, rak rana Partizana (desna strana odbrane) neshvatljivo je zakazala. Izjednačenje. Ovde moram da napomenem da Partizan kvalitetnog desnog beka nije imao još od odlazka Antonia Rukavine. Da šok bude veći, usledio je novi pogodak domaćih fudbalera. Kada su svi čekali kraj meča, odbrana Partizana je dozvolila sebi još jedan kiks. Nesmotrenost Ivanova i Obradovića je dovela Ludogorec do preokreta.

U Beogradu, uzbudljiv revanš. Lopta opet nije htela u mrežu. Sumnjivi penal i rezultat 0:1, naterali su Partizan da se oprosti od Lige šampiona. Samo nekoliko dana kasnije, usledio je i oproštaj od Evrope. Tun je u Švajcarskoj održao čas fudbala razbijenom i očajnom šampionu Srbije.

Tan2013-8-6_232855219_1

Superliga i Lav kup

Početak u Superligi bio je još tužniji. U međuvremenu, Partizan je ostao i bez Ivana Ivanova. Koliko on fali ovom timu najbolje govori činjenica da je Novi Pazar u Humskoj uspeo da u mrežu odličnog Stojkovića ugura 3 gola. Mitrović na svom oproštaju, ipak nije dozvolio da se Partizan obruka. Mnogi će reći da su pomogle i sudije. Ja ipak imam neko drugo mišljenje, ali zadržaću ga za sebe. Uz dosta negodovanja sa druge strane brda, te bez Ivanova, Mitrovića i Šćepovića, Parni valjak nastavio je dalje. A da! Umalo da zaboravim. Treba napomenuti da je pred početak Superlige u Partizan stigao i Ismael Beko Fofana. Fudbaler iz Obale Slonovače, koji je na mene lično ostavio pozitivan utisak. Brzina, odlično kretanje i pre svega poznavanje fudbala kao igre, uz par golova su ostavili pozitivan utisak kada je ovaj fudbaler u pitanju.

Sa samo dva napadača i čak četiri golmana, šampion je krenuo dalje. U sledećem kolu pre svega zahvaljujući Vladimiru Stojkoviću, uspeo je da izvuče 0:0 u Nišu. Posle četiri pobede iz isto toliko utakmica, usledio je poraz od Vojvodine, pa onda remi sa Javorom. Dva loša rezultata zalečila je pobeda u Jagodini, ali već u sledećem kolu u Humskoj Partizan je jedva iščupao bodove protiv Napretka. Usledio je autogol Milana Obradovića na Marakani i poraz u derbiju. Posle poraza u derbiju, protiv Donjeg Srema se Partizan budio iz kome! Ipak na kraju pobeda, baš kao i u poslednja tri kola. Treba napomenuti da su crno beli pre poslednjeg kola ispali iz Lav kupa Srbije.

mitarw

Zaključak

Kada se sve sabere i oduzme, ovo je očajna polusezona Partizana. Gledali smo šampiona kojem su falili i sredina i krajevi. Da nije bilo Vladimira Stojkovića, teško da bi ovaj tim bio na prvoj poziciji. Crno beli su imali i veliku pomoć sudija, ali moram da kažem ništa manju od njegovog ljutog rivala. Ako analiziramo odbranu, pozitivna ocena ide samo Milanu Obradoviću. I pored tog nesretnog autogola… Poput Stojkovića je, sa punih 36 godina ostavio srce na terenu i spasio Partizan bezbroj puta. Sredina je bila najbolji deo tima. Saša Ilić je kao i uvek, iako to mnogi ne vide, bio odličan. Sa svojih 35 godina igrao je u oba pravca, postizao i nameštao golove, a kada god je Partizan bez njega počeo utakmicu, nije se dobro završilo. Miloš Jojić – takođe izuzetan. Nekada možda previše sebičan, ali ipak odličan. Da nije bilo njega i Andrije Živkovića, gol razlika šampiona bi možda bila i negativna. Mladi Živković je čak uspeo da postane i najmlađi debitant u istoriji naše reprezentacije. Ta činjenica govori dovoljno o njegovim igrama ove sezone. Izdvojio bih još par levih bekova – Volkov-Petrović, kao i Nikolu Ninkovića, koji su zaslužili prelaznu ocenu. Predrag Luka je veliki borac i spasao je Partizan u nekim utakmicama ove polusezone, ali to nije karta za poziciju desnog krila u Partizanu. Bar ne kod mene! Uz veliko poštovanje prema svim ostalim igračima Partizana, na mene lično (a čini mi se i na veliku većinu navijača mog tima) niti jedan igrač nije ostavio utisak da poseduje kvalitet za Partizan. Naravno, Milan Lukač je bio povređen. Saša Ivković i Darko Brašanac gotovo da nisu ni dobili šansu, a siguran sam da poseduju ogroman kvalitet. Ipak sportski sektor i uprava Partizana imaju neko drugo mišljenje, pa su krivca pronašli na klupi. Kao i uvek… Račun za ovu polusezonu poput Stanojevića, Jokanovića, Vermezovića, platio je i Vuk Rašović.

nikolic_34

Kako dalje?

Stigao je novi trener. Izuzetno cenim rad gospodina Nikolića. Radi se o odličnom stručnjaku. Ipak, činjenica je da mu u ovom Partizanu fale igrači. Pominje se dolazak njegovih bivših učenika: Miroslava Vulićevića, Branislava Trajkovića, Nikole Lekovića i Petra Škuletića. Uz Vulićevića bi po mojoj oceni, odlično stasao i mladi Marko Živković. Trajković bi sa Obradovićem činio odličan tandem na poziciji štopera, a uz njih bi kao pripremu za sledeću sezonu, šansu mogao dobiti i mladi Ivković. Deluje mi kao da je strašan igrač. Vladimir Volkov bi konačno mogao na poziciju levog krila. Mislim da bi ovom prekomandom profitirali i on i Partizan. Pozicija levog beka bi u tom slučaju pripala Lekoviću ili Ivanu Obradoviću, koji je slobodan igrač. A sa Voklovim ispred sebe, svakako bi je dobro pokrivali i mladi Petrović ili Aškovski. Desno krilo poput Tirnanića u BSK-u, bilo bi rezervisano za Andriju Živkovića. Miloš Jojić nije toliko brz i zato ga ne vidim na poziciji krila. Na drugoj strani, tehnički je izuzetno jak. Ume sa loptom. Zna i da asistira. Da se ja pitam, njegova pozicija bi bila ona iza napadača. Saša Ilić bi mu na ovoj poziciji više bio podrška nego konkurencija, a sa njima bi sigurno mogao dosta napredovati i mladi Danilo Pantić. To je dečko koji bi u sledećoj sezoni, mogao da zameni upravo njih dvojicu. Što se tiče defanzive u srednjem redu, tu su Đjemba-Đemba i Darko Brašanac, mada nikako ne bi bilo loše kada bi u Humsku došao i Nikola Drinčić (slobodan igrač). Kao što rekoh, Partizan trenutno ima samo dva napadača. I vrapci na grani su shvatili da Partizanu u napadu treba sveža krv. Ja je vidim u liku Uroša Đurđevića ili iskusnog (i za manje od mesec dana slobodnog) igrača, Danka Lazovića.

lazovic

Kako se Stojković već oprostio od Grobara, tim Partizana bi u sledećoj polusezoni prema nekim očekivanjima mogao da izgleda ovako:

Lukač, Vulićević, Obradović, Trajković, Leković (Obradović), Đemba-Đemba, Jojić, Volkov, Živković, Lazović, Đurđević

Siguran sam da Marko Nikolić ne bi imao ništa protiv ovih 11 igrača. Isto tako bi uz određene rotacije u timu, bilo mesta i za Marka Živkovića, Ivkovića, Sašu Ilića, Darka Brašanca, Ninkovića, Kojića, Fofanu, Drinčića, Ostojića, Petrovića ili Uroša Vitasa.

Ipak, sačekajmo kraj januara! U Partizanu su uvek svi na prodaju. Isto tako nema igrača koji za crno-bele nije skup. Roditelji i igrači su često pod uticajem raznoraznih menadžera, a novca su željni svi. Po nepisanom pravilu, uvek najviše ispaštamo mi – najiskreniji navijači. Nadam se da ovoga puta neće biti tako, a ako bude – nema veze. Šamrok, Artmedia, Apoel i dugogodišnje iskustvo su iza nas. Navikli smo na sve…

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *