Analiza rada Siniše Mihajlovića

 Sinisa Mihajlovic u Sampdoriji

Gledam u trenutne rezultate ankete na sajtu reprezentacije,i zaprepašćen sam koliko smo kratkog pamćenja, te koliko smo neracionalan narod. I sam sam emotivne prirode, i sam sam želeo da nas Miha napusti… Ali da 3000 od 6000 ljudi misli da je bio najgori selektor ikada, čini mi se ekstremno neracionalnim mišljenjem. Pogotovo što se još uvek sećam da nema gore od bata Đore, iako nekih 800 ljudi veruju da je i Pižon bio gori od njega. A i slušajući neke skorije izjave Milana Živadnovića, sumnjivo mi je da se toliko visoko kotira. Nije da ništa pametno ne kaže, ali me dosta toga podseti na pijano laprdanje mojih još pijanijih drugova. Kako je tema aktuelna,   a glave nam se malo ohladile, pravo je vreme da se uradi ozbiljna analiza rada Siniše Mihajlovića na selktorskoj klupi nacionalnog tima. O Đori, Živi, Pižonu i ostalima, neki drugi put…

POČETAK

Siniša je klupu preuzeo od v.d. selektora Radomira Ćurčića. Reprezentacija je moralno pala posle neuspelih kvalifikacija za evropsko prvenstvo, pa je srljala i u igri i u rezultatima. To srljanje doduše, traje još od svetskog šampionata u Južnoj Africi. Politička borba između Toleta i Antića je ostavila posledice, a Pižon nije imao čarobni štapić da to reši. Prema igrama posle Pižona, nije ni Ćurčić mogao da obeća neki napredak. Mihina ideja o podmlađivanju reprezentacije bila je sasvim logična. Lakše je motivisati nove klince nego veterane koji su u rezultatskoj krizi. Međutim, to sa sobom donosi i rizik neiskustva omladinaca… I pored toga što smo dobili tešku grupu, Mihajlović je bio samouveren da ćemo je proći. To je momcima dodatno nabacilo pritisak na leđa… Siniša je u prvim prijateljskim utakmicama eksperimentisao. Menjao je formacije, igrače… Izgubili smo sve tri utakmice, ali nije bilo ni za očekivati da dobijemo Špance, Francuze, pa ni Šveđane. U svom tom eksperimentisanju, ispostaviće se da jesmo malo napredovali. Izgubiti sa 2:0 od Španaca i Francuza je bolje nego da istim rezutatom izgubite od Hondurasa. A upravo tako smo izgubili samo 3 utakmice pre Španaca… A prethodno smo igrali bez golova sa Izraelom. Šveđanima smo čak dali i gol! Ono što je obeležilo ove prijateljske utakmice, jeste Sinišin sukob sa Ademom Ljajićem oko (ne)pevanja himne. Činjenica je da je Siniša u pravu kada želi patriote u ekipi. Patriotizam je, u reprezentativnom fudbalu, u neku ruku ekvivalent profesionalizmu u klupskom. Ali, da li se patriotizmu mogu naučiti formirani ljudi? I da li je neko ko peva himnu veći patriota od onoga ko je sa poštovanjem sluša? Ja, pogotovo sa ove distance, ne bih rekao. Ali to, barem u tom trenutku, nije smetalo naciji. Podržali smo Mihu. Za očekivati je bilo da selektor ima okvirnu sliku tima meč pred početak kvalifikacija. Sinišina slika protiv Irske, bila je nekreativna. Čak i kada je u igru uveo Ninkovića, Đuričića i Lazara Markovića, nismo bili mnogo opasni po gol Iraca. Siniša je i dalje bio siguran da ćemo proći grupu. Iako još uvek nismo imali objektivne rezultate koji bi verifikovali tu samouverenost.

KVALIFIKACIJE

I sam selektor je video da u veznom redu nedostaje kreativnosti. Ubacio je u prvih 11 Ninkovića, Darka Lazovića i Đuričića. Nije mnogo promenio svoju sliku, osim što sada nije imao klasičnog špica. A Kreg Levin se je baš lupao glavu da li će i koliko Siniša menjati tim. I dalje smo protiv, ne baš jakih Škota imali jaku okosnicu na sredini u vidu Mićka Mijailovića i Ignjovskog, ali falilo je još malo opcija za napad. Razumem da je Mihajlović imao strah da ne primimo gol, ali veliki treneri osete da u ovakvim utakmicama mogu da oslabe defanzivnu okosnicu veznog reda zarad ofanzivnije igre. Siniša to nije osetio. Mićka je zamenio Fejsa, Lazovića Tadić, a Đuričića Lekić. Istinski kreativan, ovde je samo Tadić. Ostalo je bila samo igra na kartu igrača više u napadu i Lekićeve snage. Igra ostavljanja lažne taktike ostala je zaludno bačena. Ali bio je tek početak… Usledila je sjajna igra pred oduševljenim navijačima na Karađorđu. Ekipa Velsa nije toliko slaba koliko rezultati pokazuju. Ono što je očigledno, jeste da je ta reprezentacija dosta depresivna iz nekog razloga. Uzalud im je uvek bio i Rajan Gigs, a i danas Aron Remzi, Geret Bejl, Ešli Vilijams… Samo godinu dana pre utakmice sa nama, njihov tadašnji selektor Gari Spid je preminuo. A mi smo naišli željni dobrog rezultata. I taktički smo im bili neugodni. Debakl je bio neminovan, a mi smo dospeli u stanje euforije. Siniša je, u jednom od prvih intervjua, izjavio da nisu taktike pobeđivale već ljudi. Tu se malo prevario, jer su uvek pobeđivali sistemi. A taktike jesu deo jednog sistema, isto kao i ljudi. Tako smo protiv Belgijanaca izašli sa ne baš najboljom taktikom i sa uverenjem da smo na sjajnom putu. Pod velikim pritiskom, igrači su propuštali šanse. Igrali smo ofanzivno, ali se i umarali. A Belgijanci su nam iskusno dali 3 gola iz kontri. Miha smatra da smo igrali bolje (mada bih se ja zabrinuo zbog loše završnice), a za kontre krivi najiskusnije, bekove Ivanovića i Kolarova jer „previše jure u napad“. Kapiten to izgleda da ne prihvata baš najbolje. Ostaje nejasno šta se tačno dogodilo, ali Baneta je zamenio u prvih 11 Tomović, koji je načinio kobni jedanaesterac protiv Makedonije. Izgubili smo sa 1:0. A čini se da su nam to bili ključni bodovi…

PRVE KRITIKE

Ono što ljudima nije smetalo kada smo imali neke rezultate koji su išli uzlaznom putanjom, posle Belgije je rafalno osuto po Mihajloviću: Zašto ne igra Subotić? Šta će Biševac pored njega u timu? Zašto previše debitanata odjednom? Gde su Krasić, Žigić, Pantelić? Kakav crni Fejsa i Šćepović Drvo? I što se posvađao sa Ljajićem? Ko Siniši kroji tim? I tako dalje… Neke od ovih kritika, možda i jesu bile na mestu. Mada, sve se može opravdati. Biševac, sa iskustvom iz PSŽ-a i Liona, je malo brži od Subotića. Zato se verovatno bolje uklapao u koncepciju. Naši veterani su bili u padu forme… A to da Siniši neko kroji tim, nisam sklon da verujem. Mnogo je on drčan da bi tako nešto dozvolio. Želim da verujem da je birao igrače za koje je mislio da imaju potencijala. E sad, što Ramadani i Damjanac najbolje plasiraju priče o svojim talentima, to je za neku drugu diskusiju. Sve u svemu, Siniša je kritikovan zbog pogrešnih stvari. A verovatno se, pod tim pritiskom, bespotrebno zamerio kapitenu.

PRIJATELJSKE I HRVATI

Čini mi se da su nam mečevi sa Čileom i Kiprom prijali. Ekipa je pobegla od pritiska javnosti koji sa sobom nose kvalifikacione utakmice. Mihajlović uspeva da izgladi odnose sa Banetom Ivanovićem koji se pokazuje kao dosta dobar profesionalac. Tomoviću se pružaju šanse da se iskupi. Jedini problem je napravio Nemanja Matić. Nije više mogao da čeka na šansu dok se sjajno razvijao u jednog od najboljih igrača Benfike. Selektor ponovo malo eksperimentiše, ali i pobeđuje. Barem smo Hrvate mogli da dočekamo u pozitivnom raspoloženju… Ali pritisak javnosti je veliki. Kritike su i dalje tu. Matić nije. Svi žele pobedu. Potrebna nam je da ostanemo ozbiljni u trci. Siniša se trudi da da samouveren utisak, mada su mu izjave u medijima promenljive… Skoro pa kao da ih je davao Ćiro Blažević. Ipak, Sinišine izjave dodatno povećavaju pritisak na igrače. Kolarov ga je najjače osetio (pritisak prim. aut.)… Čak ni povratak Subotića u prvih 11 nije pomogao. Posle poraza od Hrvata, javnost svaku Sinišinu izjavu smatra neozbiljnom. Posebno iz razloga što podržava (ne)popularnog Toleta.

DO KRAJA MAKSIMALNO

Utakmicu sa Škotima su obeležile 2 stvari: bruka što su nam Škoti čistili teren od snega i individualni kvalitet Filipa Đuričića. Siniša je pokušao malo da spusti loptu. Isticao je pozitivne stvari, mlade talente koje je izbacio u reprezentaciju… Ali krije važnu stvar: premalo je pobeda i dobrih rezultata da bi moral i realno samopouzdanje u tih klinaca bilo visoko. Siniša i dalje veruje da možemo da se plasiramo za Rio, iako to ne deluje realno. Belgija nas je nadigrala, zatim i Kolumbija u prijateljskoj, Hrvati su izborili zadovoljavajući remi. Ostali su nam slabiji Velšani i Makedonci. Dobili smo ih, kao i Japance u utakmici između. Gorak ukus ostavlja utakmica sa Makedoncima. Razbili smo ih sa 5:1. A da smo ih dobili i u Makedoniji… Žao je sigurno bilo i Siniši. Želeo je da ostane sa reprezentacijom do kraja. Iako nije tako pričao na početku…

ZAKLJUČAK

Da li ćemo Sinišu Mihajlovića pamtiti kao dobrog selektora? Ne! Da li je bio baš toliko loš? Ne! Kao što i rezultat njegove poslednje utakmice kaže, nerešeno. Da li je trebalo da ode? Da! Sampdorija je možda i najbolji klub u koji je mogao da ode. On je trener koji dobro vodi slabe ekipe. Setite se Katanije! Samdorija je u dnu Serije A, ali je ta liga toliko ujednačena da uz nekoliko dobrih rezultata, lako može i u Evropu. Kada se bori za najviše domete, Siniši fali par trenerskih veština (setite se Fiorentine!). Da li može da ih nauči? Da! Ako svoju tvrdoglavost fokusira na to da nauči kad i kako da rizikuje, kada da izvrši prave izmene, kako da adaptira taktiku u odnosu na utakmicu… Od njega možda i bude odličan trener. Ali do tada, nama je potreban bolji. A o tome,drugom prilikom. A narod će Sinišu pamtiti kao lošeg selektora. Samo zbog njegovih izjava. Sve ostalo je… Oprostivo. A nadam se da će ga pamtiti i po slobodnjacima.

Stefan Milošević

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.
Stefan Milošević

Latest posts by Stefan Milošević (see all)

Komentari

komentar/a

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *