Biće bolje svako viče, na terenu mrtvo slovo…

Gole su lutke s naslovnih strana, još jedna pobeda Partizana. Moju zaradu drugi troše, vreme bez promene, uglavnom loše…

Prosto obožavam da pesmu uklopim u tekst. Ovog puta savršeno se uklapa još jedna pobeda Partizana, kao i loše vreme u Srbiji u vidu kiše koja ne želi da stane. Starlete sa naslovnih strana neću ni da komentarišem, ali kada smo već kod padavina,mislim da to nisu  kiše. Slobodno možemo reći da to nebo plače nad našim fudbalom!

Ove nedelje četiri naša kluba igrala su utakmice u okviru kvalifikacija za Ligu evrope, odnosno Ligu šampiona. Napadači crno – belih su u mrežu amaterskog kluba HB Torshvan  smestili čak tri lopte. Odbrana Partizana je takođe bila na nivou, te je mreža Milana Lukača ostala netaknuta. Odličan golman svakako ima razloga za zadovoljstvo. Njegov daleko iskusniji kolega, Anđelko Đuričić je sa Jagodinom gostovao veoma jakoj ekipi Kluža u Rumuniji. Napadači „Ćurana“ nisu uspeli da postignu gol, ali je zato defanzivna linija na čelu sa iskusnim golmanom odigrala na visokom nivou. Sve u svemu, odličan rezultat za fudbalere Jagodine.

vosa

Kiša koja je juče padala u Beogradu, potopila je i ekipu Čukaričkog. Fudbaleri sa Banovog Brda, uklopili u se u sivilo oblaka iznad svog  stadiona. Jedina svetla tačka u timu bio je odličan golman Borivoje Ristić. Čuvar mreže popularnih „Brđana“ branio je sve što je mogao, ali podrška saigrača je isozstala. Čukarički je igrao defanzivno, u grču i bez prave ideje. Stil igre, „duge lopte na usamljenog Stojiljkovića“ na trenutke je uspevao jedino da promeni odlični mladi Slavoljub Srnić. Tačno je da je Čukarički od 25. minuta imao igrača manje, ali to nikako nije opravdanje za visoki poraz (0:4). Domaći teren je domaći teren, i na njemu svaki tim treba i mora da igra otvoreno i napadački, a ne stidljivo i kukavički. Vladan Milojević svakako ima razloga da stavi prst na čelo i razmisli, možda Čukarički nije Barselona, ali ipak ni Greding nije Real Madrid!

Da je gledao utakmicu Trenčina i Vojvodine, Milojević bi itekako razumeo šta znači napadačka igrai domaći teren. Igrom slučaja prethodne tri godine živeo sam u Slovačkoj. Trenčin je za razliku od Vojvodine, ozbiljan i dobro organizovan klub, koji već godina igra otvoreno i napadački. Slovaci ne vole fudbal kao mi, njihov sport je hokej. Ipak, u Slovačkoj i te kako ima puno ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu. Kada zaustavite nekog od njih i pitate ko je najbolji u Slovačkoj, bez pardona će vam odgovoriti da je Slovan šampion, ali da najbolji i najlepši fudbal igra Treničin. Potpuno je nebitno da li je to navijač Slovana, Nitre ili Košica, odgvor će biti isti. Dakle, nije „Stara Dama“ izgubila u Trenčinu, fudbal je pobedio fudbalsku filozofiju srpskih fudbalskih trenera!

Iako je znao da ga očekuje utakmica protiv amaterskog kluba, Marko Nikolić je na konferenciji za medije pred utakmicu sa HB Torshvanom stidljivo najavljivao mogućnost nepovoljnog rezultata. Mladen Dodić je za razliku od Vladana Milojevića siguran sam imao srećan dan u Rumuniji.Vojvodina i Čukarički su u kvalifikacije ušli bez jednog jedinog pojačanja. Partizanova već godinama po tradiciji na teren istrčavaju direktno iz aviona. Jagodina se nešto kao trudi…

Zaključak je jasan, u Srbiji se igra profisionalan fudbal, čija je jedina i osnovna  razlika u odnosu na amaterski jeste novac! Pitam se samo koji to klub u Srbiji danas ima para… Biće bolje, svako viče, na terenu mrtvo slovo!

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *