Dođi na fudbal, pokaži humanost! Turnir za Toskiće!

Posle Vranja Aleksandrovac, posle Trajkovića Toskići! Pre dve godine, bubamara se kotrljala za malog Nikolu. Pre godinu dana za Trajkoviće, a sledeće subote na redu su Toskići. Baš kao i prethodne dve, sada slobodno možemo reći „tradicionalno“ Kafanski selektor i ove godine okuplja selekciju svojih prijatelja, donatora i svih ostalih dobrih i humanih ljudi. Iz Beograda, preko Vranja ovog puta idemo u prestonicu dobrog i kvalitetnog vina, Župu Aleksandrovačku.

grupna

Verovatno niko od vas nije čuo za Koznicu, selo nastanjeno u planinskom delu opštine Aleksandrovac. Realno i zašto bi ste. Nisu Kozničani krivi. Oni jednostavno nemaju poznatih fudbalera. Ne bave se proizvodnjom starleta. Njihovi pastiri nisu „ČOBANI“ poput Zmaja od Šipova. Mahom su to čestiti i vredni domaćini. Porodice koje se uglavnom bave poljoprivredom i stročarstvom. Jedna od njih, se ipak malo razlikuje od drugih.

Brigu o porodici Toskić brinu jedan dečak i jedna devojčica, Miljana (12) i Željko (11). Letos, nakon mamine smrti ostali su u porodici sa tatom, bakom i stricem. Jedini stalni prihod im je bakina penzija od 7.300 dinara. Zbog bolesti njihovih ukućana: oca Zorana (58), koji je u proteklih mesec dana dva puta bio na operacionom stolu, bake Lenke (86), koja se zbog preloma kuka i desnog kolena teško kreće i pomoću štaka, i strica Bože, koji je težak srčani bolesnik, Miljana i Željko brinu o kompletnom domaćinstvu.

Svakog dana ustaju u pet ujutru. Dok Željko pripremi drva drva i zalaži vatru u šporetu, Miljana hrani stoku. Posle pripreme doručka kreću pešaka u školu, koja je od kuće udaljena oko šest kilometara. Po povratku iz škole, umesto fejsbuka i vajbera, opet ih čeka posao oko stoke, pa onda priprema ručka. Takav im je svaki dan. Subotom i nedeljom, ne idu u školu, ustaju nešto kasnije, pa imaju malo više vremena da se naspavaju.

Složićete se da su svakodnevne brige i problemi Miljani i Željku mnogo toga oduzeli. Morali su da sazre  pre vremena. Prerano su postali ozbiljniji i zreliji od svojih vršnjaka. Detinjstvo im niko ne može nadoknaditi, ali vaša humanost im bar malo može pomoći. Mi iz Kafanskog selektora upravo to i želimo. Želimo da Miljani i Željku bar malo pomognemo. Potrudićemo se da im ulepšamo doček nove i nadamo se za njih daleko lepše i uspešnije godine. Sledeće subote fudbal se igra za Toskiće!

Selektor je po tradiciji poslao pozive. Neki odgovori su već stigli, neke još uvek čekamo. Vladimir Rodić (Malme), Nemanja Mihajlović (Partizan), Filip Manojlović (Crvena zvezda), Žarko Trifunović (Dinamo Vranje), Saša Zdjelar (Olimpijakos), Nemanja Tubić, (FC Hajer), Jelena Čanković (ŽFK Ferencvaroš), Anica Plaćić (ŽFK Aris), FK i ŽFK Rad, novinari, novinarke i još puno gostiju! Gde je fudbal, tu su i navijači, računamo na vas i vašu podršku.

Ako ste humani i ako volite fudbal u subotu (26.12.2015) vas od 15h čekamo u balonu Brazil (Zdravka Čelara 16, Beograd). Ni ovoga puta nismo određivali cene karata. Svako će na svoju kartu sam upisati cifru. Sav prihod od prodaje karata namenjen je porodici Toskić.

Utakmice:

ŽFK Rad VS Kafanske selektorke

ŽFK Rad VS VISOKA ICT (ženska ekipa)

Kafanske selektorke VS VISOKA ICT (ženska ekipa)

Kafanski selektori VS  KS FRIENDS

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *