FK RAD

                           vozdovac vojvodina spartak radnik-surdulica radnicki-nis rad partizan novi-pazar napredak-krusevac mladost-lucani metalac javor cukaricki crvena-zvezda borac-cacak backa

FK_Rad_Beograd.svgFudbalski klub RAD osnovan je u prvoj polovini 1958. godine tako što je Građevinsko preduzeće RAD iz Beograda prihvatilo ideju svog Mašinskog pogona da preduzeće preuzme registraciju i mesto na tabeli u 3. razredu malog banjičkog kluba FK Razvitak. Tako moćno preduzeće kakvo je bilo GP RAD – Beograd moglo je da preuzme i neki klub znatno višeg ranga takmičenja – ali bio je to poduhvat grupe fudbalskih entuzijasta, na početku bez većih sportskih aspiracija. Tako je FK RAD startovao u najnižem rangu takmičenja, sa dva velika fudbalska rivaliteta: naselјa Banjice i Jajinaca, i preduzeća GP RAD i Komgrap, koji je preuzeo klub iz Jajinaca, tako da se rivalitet u građevinarstvu preneo i na fudbal. Osnivač FK RAD je bio GRAĐEVINSKO PREDUZEĆE „RAD“ iz Beograda, Kosovska 31, a ovo građevinsko preduzeće bilo je glavni pokrovitelј Kluba u najlepšim i najtežim trenucima od osnivanja. Fudbalski poklonici iz GP RAD koje možemo smatrati osnivačima Kluba bili su:
– Petar Đerasimović – prvi predsednik
– Radojica Tanasijević – generalni sekretar
– Želјko Marjanović – finansijski rukovodilac
– Ljubomir Lazić – prvi potpredsednik
Osnivačima se mogu smatrati i svi oni koji su 1958. igrali za klub – ali za ovu priliku primereno je istaći ova četiri imena. FK RAD je imao generaciju izuzetnih mladih igrača školovanih u prvoligaškim timovima i onih iskusnijih igrača iz kolektiva: Lazar Slavković, Đurđe Živković, Vladimir Acević, Teodor Šušnjar, Milan Abramović, Brana Đaković, Aleksandar Banić, Živojin Rafailović, Aleksandar Andrejić, a malo kasnije i Sreten – Sele Antić, Milan Jovanović – Selјa i drugi. Prvi trener je bio Nikola Marjanović, predratni reprezentativac.
Od opštine je dobijen teren u centru Banjice na kome je GP RAD napravio igralište. Postavlјeno je i nekoliko redova betonskih tribina, za ekonomat se koristila pokretna kućica, a kasnije su izgrađene svlačionice i restoran. Organizacija Kluba i svi drugi uslovi bili su nepojmlјimi za taj rang takmičenja. Kao razultat izvanredne ekipe i uprave sledeće četiri godine FK RAD svake godine prelazi u viši rang takmičenja. Na Banjici je uvek bilo 2 do 3 hilјade gledalaca. FK RAD je imao izuzetno efikasan napad sa kontrama i postizali su mnogo golova što je privlačilo publiku. Klub je vezao za sebe Banjicu i okolinu. Navijalo se žestoko i kod kuće i u gostima, ponekad su to bili kontakti bliske vrste slični onima koje danas imaju JUNAJTED FORS.
FK RAD je tako izuzetno brzo ušao u Beogradsku ligu jer je u to vreme bio superioran u beogradskom nižerazrednom fudbalu i to takmičarski, u organizaciji, u opremlјenosti i primanjima. Svi igrači su bili zaposleni u nekom od pogona GP RAD i to kao fudbalske vedete i navodno kao referenti za rekreaciju, primali redovno lični dohodak a kao igrači i posebne premije koje nisu bile male.

Polako ali sve čvršće Klub je postojao i značajan segment reklame i poslovne politike GP RAD, tako da je delio sudbinu firme u potpunosti, a za uzvrat pronosio ime Osnivača u medijima poznato kao „GRAĐEVINARI“, organizovao rekreaciju zaposlenih, međupogonska takmičenja i bio prvak Srbije i Jugoslavije građevinara više puta. U periodu od 1965. do 1969. godine FK RAD sa promenlјivim uspehom igra u Beogradskoj ligi jer je polako došlo do smene generacija. Klub i dalјe mnogo znači Osnivaču i obrnuto. FK RAD u tom periodu vode Ljubomir Lazić i Radomir Antić, uspešniji treneri su bili Đorđević i Đurđević, a vodeći igrači Ratomir Janković, Vlada Vlaović, Matović, Zoran Bulatović, Dutina, Čeh i drugi.

Kada je u Firmi sazrelo uverenje da treba ići u republički rang takmičenja, jer je takmičenje u Beogradskoj ligi prestalo da bude atraktivno, na čelo kluba dolazi Dragan Alavantić, kao predsednik, Sreten – Sele Antić, za šefa stručnog štaba i Đurdje Živković kao potpredsednik. Klub se redizajnira u potpunosti u svim segmentima. Menja se organizacija, stručni rad, način nagrađivanja, boje dresova, dovode kvalitetni igrači, forsira se rad omladinske škole, ide se na pripreme van Beograda, čak i u ČSSR, menja se intenzitet i sadržina treninga, uvode redovni karantini, kontrola igrača, nabavlјa vrhunska oprema, organizuje ekonomat, sve se menja.
GP RAD i FK RAD uspevaju s mukom da 1971.godine dobiju skoro sedam hektara zemlјišta sa Kralјevom tribinom. GP RAD ulaže ogromna sredstva u vraćanje u život zapuštenih tribina, adaptaciju unutrašnjosti objekta, izgradnju tri terena, ograđivanje, ozelenjavanje, infrastrukturu, a najveće zasluge ima inž. Aleksandar Jojić, generalni direktor. Klub je 1973.godine usao u 2. Saveznu ligu, postao stabilan drugoligaš, poštovan i cenjen u takmičenju i svim fudbalskim forumima. Postizani su različiti plasmani, u više godina FK RAD je mogao da bude prvak i mnogo ranije da uđe u Prvu saveznu ligu – ali u GP RAD još nije bilo za to spremnosti i sindikalno – političke podrške.
U drugom periodu takmičenja u Drugoj saveznoj ligi svakako treba pomenuti sledeće igrače koji su davali veliki doprinos: Duško Ajder, Miodrag Vranješ, Vladan Radača, Korak Bogdan, Ivica Jovanović, Zoran Jeftović i ostali.
Treneri koji su ostvarili bolјe rezultate posle odlaska Sretena Antića bili su Žarko Nedelјković, Dragan Gugleta, Zoran Miladinović i Marko Valok ali svako sa svojim specifičnostima.
Presednika kluba u ovom periodu bilo je više da bi obezbeđivali sredstva ali se na sreću nisu mešali u fudbal (Cvetanović, Kovačević, Ljumović, Mandić i ostali). Praktično Klub su vodili i predstavlјali u organima FSS i FSJ Milan – Selјa Jovanović, Mr Đurđe Živković, Ratomir Janković, Ilija Joksimović, Petar Pešić, Aleksandar Krdžić, Zoran Bulatović, Miloš Rajaković i ostali.
Takmičenje u Drugoj saveznoj ligi u SFRJ je bilo kvalitetno, bilo je teško biti prvak – ali u Klubu je stalno tinjala želјa da se krene napred. Trebalo je samo da Osnivač to postavi kao zadatak i obezbedi potrebna sredstva, koja nikada za tu namenu nisu bila mala. Prva savezna liga u velikoj Jugoslaviji je bila veoma jaka, pojedini klubovi bili su evropskog ranga, a stabilan prvoligaš je morao imati jaku materijalnu podršku Republike, nekog grada, JNA ili MUP-a poput Crvene Zvezde, Partizana, Hajduka, Dinama, Sarajeva, Veleža i drugih. FK RAD je imao samo svoj GP RAD i njegove kooperante. Firma nije želela antireklamu sa brzim ulaskom u Prvu ligu ali i brzim ispadanjem, kako se događalo mnogim klubovima. Da se krene u akciju za ulazak u Prvu ligu odlučila je spremnost kompletnog rukovodstva GP RAD i pogona, koji su shvatili značaj Kluba kao reference na svetskom tržištu. Animirane su sve potrebne strukture u preduzeću.
Tim koji je uspeo da izbori ulazak u elitu činili su: Radača Vladan, Stevanović Goran, Vranješ Miodrag, Banjalić Slobodan, Ajder Duško, Đoinčević Čedomir, Milošević Goran, Jovanović Ivica, Korak Bogdan, Jevtović Zoran, Aničić Dragan, sa trenerom Žarkom Nedelјkovićem koga je pred kraj sezone, nastavivši u istom pobedničkom ritmu zamenio Dragan Gugleta.
Tako je počeo uspešan prvoligaški život Kluba koji je počeo od najnižeg ranga takmičenja, koga je izdržavalo samo jedno građevinsko preduzeće, Kluba koji nikada nije ispadao iz lige u koju je ušao, Kluba koji je 1989. godine izborio mesto za takmičenje u Evropi. Ostaće upamćena utakmica izmedju našeg Rada i slavnog grčkog Olimpijakosa, odigrana na Banjici, 13.08.1989.godine, dobijena rezultatom 2:1. Pomalo nesrećno primlјen gol u 90. minutu odlučio je koja će ekipa ići dalјe jer je u revanšu, na svom terenu slavio Olimpijakos, pobedivši FK Rad sa 2 0. FK RAD je čudo od istrajnosti, upornosti i uspeha. Kao prvoligaška ekipa ostvaruje rezultate koje ga čine standardnim i stabilnim prvoligašem, sa kojim se igra sportski i na čijem se stadionu gostuje bez straha, osim straha za rezultat. Sigurno je da je u ovom rangu takmičenja ta tradicionalna upućenost Kluba isklјučivo na GP RAD u određenoj meri i limitirala rezultate – ali je ta upućenost na GP RAD bar pružala stabilnost i izvesnost.
Klub se profesionalizovao, davao reprezentativce (Vladan Radača, Zoran Mirković, Miroslav Đukić, Ljubinko Drulović, Goran Bunjevčević, Želјko Cicović, Vuk Rašović, Vladimir Jugović, Miroslav Stević, Boban Dmitrović…). Sa igračima se gaji poseban odnos poverenja. Kroz Klub je za do tada 47. godina postojanja prošlo više stotina prvotimaca i više hilјada igrača ostalih kategorija, više desetina igrača je otišlo u inostranstvo i većina njih se uvek vraćala u Klub, kao svoj matični, do novog transfera.
Kao svi veliki klubovi i FK RAD ima i svoje organizovane navijače Junajted Forse, specifične i prepoznatlјive, odane do kraja, bez kojih bi utakmice na Banjici bile kamerne.
Igrači koji su obeležili period takmičenja u Prvoj saveznoj ligi bili su Ajder, Vranješ, Korak, Đoinčević, Radača, Milinković, Drulović, Đukić, Mirković, Taševski, Cicović, Ševo, Riznić, Vasić, Drinčić, Vignjević, Pašić, Bunjevčević G., Rašović, Nikolić S., Stevanović B. (četvrti strelac u SRJ), Ranković A. i ostali.
Najuspešniji predsednik sa velikim uticajem na takmičenje i sudijske organe bio je Milan Jovanović – Selјa, a značajan doprinos dali su i Miloš Dimitrić i Miloš Mandić. Oni koji su iz drugog plana konstantno u dužem periodu radili u klubu brojne organizacione, finansijske, menadžment, predstavničke, kao i poslove transfera igrača, kontakte sa javnošću i navijačima i brojne druge poslove bili su: Mr Đurdje Živković, Ilija Joksimović, Zoran Kostić, Petar Pešić, Miloš Rajaković (predsednici, potpredsednici, direktori), Branimir Kantar, Miodrag Odavić, Branko Rosić (sekretari).
Autor teksta: Mr Đurđe Živković

Izvor:www.fkrad.rs

                           vozdovac vojvodina spartak radnik-surdulica radnicki-nis rad partizan novi-pazar napredak-krusevac mladost-lucani metalac javor cukaricki crvena-zvezda borac-cacak backa