FK RADNIČKI NIŠ

                           vozdovac vojvodina spartak radnik-surdulica radnicki-nis rad partizan novi-pazar napredak-krusevac mladost-lucani metalac javor cukaricki crvena-zvezda borac-cacak backa

niski radnicki logoFudbalski klub Radnički iz Niša osnovan je 24. aprila 1923. godine pod okriljem Komunističke partije. Komunisti su na vlast u Nišu došli 1920. godine i najpre osnovali FK „Iskra“. Usledila je promena imena u FK „Proleter“ da bi te sada već davne 1923. godine tadašnji Proleter postao i do današnjeg dana ostao FK Radnički. Predsednik kluba bio je Miloš Marković, a među osnivačima i igračima bili su i Josip Kolumbo i Stanko Paunović. Klub je lako uspeo da zadobije simpatije i naklonost celog grada. Tih godina Radnički je prolazio kroz tešku represiju policije i vlasti, kojoj su naziv kluba, boja njegovih dresova, kao i petokraka na grbu kluba, predstavlјali političku pretnju. Popularnost kluba je, ipak rasla, i tu niko, pa ni represija vlasti, nije mogao ništa. „Radnički“ je u svojoj prvoj sezoni, 1924/1925. osvojio prvo mesto u takmičenju Moravske fudbalske župe. Ovaj uspeh, klub će ponoviti u sezoni 1927/1928. Šestojanuarska diktatura 1929. godine, donela je političke zabrane rada kluba, ali agilna uprava kluba nije odustala.

U narednim godinama, klub nastavlja sa radom u okviru fuzije i pod imenom „Građanski“. Nakon sedam godina, 1936. godine klub uspeva da vrati ime „Radnički“ i nastavlja sa radom u Trupalu, sve do oktobra 1938. godine kada uspeva da se vrati u Jugoslovenski nogometni savez. Dobrim igrama, „Radnički“ napreduje, probija se u više rangove takmičenja, ali posle odigranog jesenjeg dela prvenstva 1941. godine u društvu najjačih niških klubova, ne nastavlјa prolećni deo šampionata. U tada već ratnim uslovima klub ponovo prestaje sa radom februara 1942. godine. Igrači, kao i rukovodstvo „Radničkog“ priklјučili su se partizanskom pokretu.

Rat nikome ne donosi dobro, pa tako ni Radničkom. Stradalo je mnogo članova kluba, dok mnogi bivaju zaroblјeni. Ipak, Radnički nastavlja svoju borbu i nekoliko meseci nakon oslobođenja Niša, 14. oktobra 1944. godine klub ponovo oživljava. U skladu sa tadašnjim društvenim tendencijama prefiks SK zamenjen je prefiksom FD (fiskulturno društvo). U to vreme u Nišu je sem Radničkog postojao i Železničar. Bila su to dva velika gradska rivala. Veliko rivalstvo, takozvano „klubaštvo“, odnosno velika popularnost dva gradska fudbalska kluba „Železničara“ i „Radničkog“, trepeli su oštre kritike vrha Partije i sportskih radnika Srbije. Pod velikim pritiskok od strane partije, 1947. godine dva suparnička kluba bivaju fuzionisani u jedan, „14. Oktobar“. Tvrdoglavim Nišlijama se ovaj potez nikako nije svideo. Iako je čitavu sezonu igrao u Prvoj jugoslovenskoj ligi, „14. Oktobar“ nije izdržao pritiske nezadovolјnih građana koji su želeli povratak svojih lјubimaca, „Železničara“ i „Radničkog“. Posle samo godinu dana želja Nišljija biva ispunjena. Klub je 1948. godine krenuo sa dna, iz Pete Zone NR Srbije. U tom periodu FK Radnički pruža sjajne partije i kao trećeligaš stiže čak do polufinala Kupa Jugoslavije 1952. godine.

FK Radnički Niš

Početkom ’50-ih Radnički je redovno bio domaćin u prijatelјskim utakmicama ekipama iz inostranstva. U Nišu su gostovali Makabi, Grac, ASK Klagenfurt, a povodom zvaničnog otvaranja stadiona Čair, 28.septembra 1955. upriličen je meč sa ekipom Iraklisa. Svoje prve utakmice u inostranstvu FK Radnički je odigrao na turneji po Grčkoj ’55. (Aris, Iraklis i Doksa) i ’57. (Iraklis, Paok i Aris). Ozbilјan rad daje rezultate. U sezoni 1955/56. FK Radnički prvi put nastupa u drugom rangu takmičenja. Zanimlјiv detalј iz 1957. je pripajanje Trgovačkog Radničkom koje je značajno doprinelo jačanju kluba. Pedesetih godina, Nišlije su imale svoje lјubimce među igračima „Radničkog“, pre svih Branislava Canića – Bepca, te braću, desno krilo Pavla Mičića – Pakija i levo krilo Petra Mičića – Pekija, zatim Živorada Stankovića – Kendu. 1960. godine, u klub je dovedeno veliko pojačanje, golman, čuveni Miodrag Knežević. Ovaj transfer je bio početak novog razdoblјa u istoriji kluba. Svesni da se ne mogu takmičiti u pogledu regrutovanja i plaćanja igrača sa državnim klubovima, „Crvenom Zvezdom“ i „Partizanom“, rukovodioci Radničkog su se opredelili za pomoć i saradnju sa klubovima Niškog fudbalskog podsaveza. Regrutujući mlade igrače iz Niša i južne Srbije, prosleđujući ih na „kalјenje“ u „manje“ klubove iz Niškog podsaveza, „Radnički“ je uspešno gradio bazu talentovanih fudbalera, i postao veliki klub. Svesni komercijalizacije fudbala koja je dolazila iz Beograda, rukovodstvo kluba je po prvi put napravilo upravni odbor sačinjen od rukovodilaca najznačajnijih lokalnih preduzeća. U upravnom odboru bili su direktori Elektrodistribucije, robnih kuća „Niš“, preduzeća „Otpad“ i mnogi drugi. Po osnivanju, Upravni odbor je postavio jasan cilј, ulazak „Radničkog“ u Prvu jugoslovensku ligu. To se i desilo već 1962. godine u dramatičnom dvomeču sa favorizovanim skopskim Vardarom, nakon jedanaesteraca FK Radnički postaje i prvoligaš. Najveći uspeh u istoriji kluba i nezapamćeno slavlјe na ulicama Niša. Popularnost dovodi FK Radnički i na male ekrane. Prvi TV prenos sa Čaira realizovan je 2. decembra 1962. godine kada je FK Radnički ugostio FK Partizan.

Ime „Real sa Nišave“, kao simbol snage niškog prvoligaša, pojavilo se prvi put na transparentu 14.aprila 1963. godine na utakmici FK Radnički – OFK Beograd. Ovo laskavo poređenje sa Real Madridom, započeto među 13 studenata, a kasnije i opšteprihvaćeno, najbolјe pokazuje koliko je niška publika volela svoj klub, ali i cenila postignute rezultate.

Kvalitetnim partijama FK Radnički dolazi do evropskih mečeva. Prvu takmičarsku utakmicu na međunarodnoj sceni „Real“ je odigrao u Balkanskom kupu 18. marta 1964. godine protiv Spartaka iz Plovdiva. Da se dobro snalazi u kup takmičenjima pokazuje 1970. godine kada dolaskom do polufinala nacionalnog kupa ponavlјa uspeh iz 1952. godine. Ugled koji je klub uživao potvrđen je gostovanjem reprezentacije SSSR-a u Nišu marta 1965. godine kao i turnejom po Južnoj Americi 1969. godine.

radnicki-nis-hsv1982_FNajuspešnija decenija u burnoj istoriji kluba. Nakon titule jesenjeg prvaka 1973. godine, na jesen 1975. godine FK Radnički osvaja i svoj prvi međunarodni trofej – Balkanski kup, pobedom u dvomeču sa Eskišehirsporom iz Turske. I pored toga što je ovo jedini međunarodni trofej koji je klub osvojio, i činjenice da je sasvim sigurno reč o velikom trofeju, za najznačajniji uspeh „Radničkog“ se uzima učešće u Kupu UEFA, i igranje polufinala ovog kupa u svojoj drugoj od ukupno tri sezone koliko je klub odigrao u ovom takmičenju.

U sezoni 1979/80 najbolјim plasmanom u domaćem šampionatu (osvojeno treće mesto), izboreno je prvo učešće u Kupu UEFA, gde klub svoju prvu utakmicu u ovom prestižnom takmičenju igra u Lincu 17. septembra 1980. godine protiv FK Lask. Nakon toga sledi utakmica sa FK Beroe iz Bugarske i osmina finala Kupa UEFA sa AZ Alkmarom. U svom drugom učešću u Kupu UEFA u sezoni 1981/82, pamtiće se velike utakmice „Reala sa Nišave“ sa Napolijem, Grashopersom, Fejnordom, Dandi junajtedom. Velika podrška i euforija koja je tih godina pratila FK Radnički u sezonama evropskih kupova kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine kada je ekipa zaustavlјena u polufinalnom dvomeču Kupa UEFA od strane nemačkog Hamburga. Sportske uspehe pratila je i infrastruktura, pa je tako FK Radnički 15. avgusta 1982. godine u meču protiv tuzlanske Slobode prvi put na Čairu igrao pod reflektorima.

U svom trećem učešću u Kupu UEFA u sezoni 1983/84, FK Radnički igra utakmice protiv Sent Galena, Intera iz Bratislave i Hajduka iz Splita. Nakon dekade sjajnih igara i uspeha u svim takmičenjima u kojima je učestvovao, klub ulazi u turbulentan i težak period. Do tad nezamislivo, dogodilo se u sezoni 1984/85. FK Radnički je nakon 23 godine ispao iz Prve savezne lige. Da to nije prava slika, dokazuje povratkom u elitni rang već sledeće godine. Par godina kasnije, 1989. godine „Real sa Nišave“ igra i finale Balkanskog kupa. Starim stazama slave prvog tima nastavlјaju i omladinci i kadeti koji titulama prvaka početkom devedesetih vraćaju optimizam. Da vere u omilјeni klub nikad nije ni nestalo pokazuju i Nišlije, koje nakon decenija bodrenja, novim snagama, 20. septembra 1989. godine osnivaju navijačku grupu Meraklije.

Teška situacija u tadašnjoj državi krajem XX veka ostavila je trag i na FK Radnički. Posustaje niška industrija koja je godinama pomagala klub. Nakon polufinala Kupa 1994. godine izostaju i rezultati. Klub tavori u prvoj ligi do 2001. godine kada ispada u niži rang na godinu dana. Svetla tačka ostaje fudbalska škola „Radničkog“ koja je od svog osnivanja 1963. godine dala veliki doprinos klubu ali i državnom timu. U sećanje na tragično nastradalog kapitena Ivana Krstića – Belog, fudbalska škola Radničkog je 14. oktobra 2000. godine ponela njegovo ime.
Stari – novi Radnički

 Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©

Dugo je Radnički tavorio. Dugo se ništa nije dešavalo. Ipak, početkom 2011. na obalama Nišave su počeli da duvaju neki novi vetrovi. Te godine u Nišu počinje izgradnja novog stadiona. Klub se konsoliduje i korak po korak, nakon 9 godina, vraća u Prvu ligu 2012. godine, gde u sezoni 2012/2013 osvaja 12. mesto. U sezoni 2013/2014 “Real sa Nišave” osvaja 6. mesto, što je najbolјi plasman kluba u poslednjih 30 godina. Evropski snovi i nade u veliki „Radnički“ ponovo su probuđeni.

Izvor: www.fkradnickinis.rs

                           vozdovac vojvodina spartak radnik-surdulica radnicki-nis rad partizan novi-pazar napredak-krusevac mladost-lucani metalac javor cukaricki crvena-zvezda borac-cacak backa