FK Vojvodina u prvoj polusezoni 2013/2014

FK Vojvodina u prvoj polusezoni 2013/2014

vosa 3

Još od slavne i bajne sezone 1988/1989, navijači Vojvodine svoj klub nisu videli na tronu naše najjače fudbalske lige. Uvek smo tu iza Partizana i Zvezde. Početkom svake sezone se nadamo da bi ona mogla konačno da bude naša. Ali svaki put završimo iza ili između “večitih”. Evo i mog skromnog viđenja jesenjeg dela sezone 2013/2014.

Rukovodstvo

Sezona se završava kao u vicu. Imamo jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra vest – Marko Nikolić, jedan od najboljih trenera prošle sezone, potpisao je višegodišnji ugovor sa Vojvodinom. Osmesi na licima navijača, najavljena pojačanja, dobar trener… Sve za čistu desetku i mnogo nade za sledeću sezonu. A onda par dana kasnije, ogroman udarac za klub, navijače, igrače! Ta loša vest… Ratko Buturović, poznatiji kao Bata Kankan, pronađen je mrtav u svom Hotelu Park. Svi u šoku: Kako? Zašto? Kako ćemo bez njega!? Pa potrudićemo se! Međutim, po mom mišljenju, tad je sve krenulo nizbrdo. Izabrana je nova uprava. Na Ratkovo mesto došao je njegov sin Balša. Mateju Kežmana postavio je za sportskog direktora kluba, što je kod navijača izazvalo negodovanje jer: „Kako da nam bivši zakleti Grobar bude sportski direktor?“ Nova uprava dovela je pojačanja i zadržala igrače. između ostalog, doveli su Simona Vukčevica. Jeste da je i on bivši Grobar, al’ eto! Iskusan je igrač, valjda će nam pomoći… Pozajmica Mateja Delača, mladog perspektivnog golmana, bila je nov lep potez. Napokon neki golman koji je siguran u sebe! Stvari su počele da idu na bolje. Navijači su se smirili, došla je velika pobeda protiv Bursaspora u kvalifikacijama za LE. Vetar u leđa navijačima, a igračima pumpanje ega. To ih je kasnije skupo koštalo. Ispadanje od Šerifa i loš početak sezone, koštali su upravu svojih pozicija. Krajem polusezone, promenjena je i uprava. Videćemo da li je to poslednja promena uprave za ovu sezonu jer kao što znamo, Bata nije prodavao igrače „večitim“. Ali kao što se da videti iz priloženog, tokom ovog prelaznog roka već je nekoliko igrača prešlo u Partizan. Za neke se priča da bi trebali u „večite“, tako da ćemo videti do kad će ovo da se trpi na “Karađorđu”.

Trener

Pokojni Bata je uvek imao tu zanimljivu osobinu da mu u trenutku prekipi što se tiče nekog trenera. Otpusti ga i dovede novog! Obrazloženje u većini slučajeva, samo njemu znano. Ovaj put, svaka mu čast! Doveo je Marka Nikolića, odličnog, mladog i ambicioznog trenera, koji se zaklinjao na početku sezone da će sa Vojvodinom svašta da ostvari, te da mu je do Voše samo stalo. Ali kao što smo videli, na kraju polusezone je podvio rep. Pobegao je od problema, navodno želeći da napravi neku pauzu. Ali ta “pauza” je izgleda, bila čekanje konferencije za novinare na stadionu JNA pre nego što se on predstavi kao novi trener Partizana. Odlaskom gospodina Nikolića, zadatak uprave je bio da što pre nađe novog trenera. Pripreme su se bližile… I uspeli su u tome! Vratio nam se gospodin Branko Babić, koji je i 2009. vodio Vojvodinu. Iskusan trener koji bi mogao Voši da donese bolju drugu polusezonu.

Igrači

Besprekorni

Ove sezone se su se po mom mišljenju, izdvojila tri igrača koji su stvarno dali sve od sebe i bili su značajni za ekipu. To su Enver Alivodić, koji je krunisao polusezonu laureatom za nalepši gol meseca Oktobra koji dodeljuje SOS kanal. Pored njega izdvojili su se i Marko Poletanovic i Stojan Vranješ, koji su odigrali jednu zadovoljavajuću polusezonu.

Zadovoljili

Tu bih izdvojio Petra Škuletića I Branisava Trajkovića, koji su pružali odlične partije. Prvi je u napadu postizao golove kad je bilo potrebno, a drugi je bio odličan u odbrani. Za Trajkovića se spominjalo da bi mogao da zaigra i za reprezentaciju Srbije, što je bila pohvala za njegov rad i zalaganje u ovoj polusezoni. Zašto njih dvojicu nisam stavio u grupu “besprekorni”? Pa iz jednog jedinog razloga. Što sam odmah po okončanju polusezone pročitao da postoji mogućnost da pređu u Partizan. Tim potezom su me razočarali jer po mom mišljenju, Partizan i Zvezda nisu jedini klubovi sa kojima može da se uspe u Srbiji.

Onako

Prvi je naravno, omladinski reprezentativac Mijat Gaćinović. On je posle Dejana Melega, koji je prošli januarski prelazni rok napustio Vošu i otišao u Ajax (a želim mu sve najbolje u karijeri jer je jedan od najvećih talenata u svojoj generaciji u našoj zemlji pored Lazara Markovića i Aleksandra Mitrovića). Mijat je najveći talenat Voše u ovom trenutku, i smeši mu se lepa karijera. On je mlad dečko, perspektivan i rekao bih, spreman za ovu ligu. Trebalo mu je ovo iskustvo i poverenje koje mu je ukazao Marko Nikolić. Upravo sad dolazi vreme kad bi trebalo da zablista i da pokaže celoj našoj fudbalskoj javnosti kakva je on igračina. Verujem da će u sledećem izveštaju biti među besprekornima. Drugi član “onako” grupe je Miroslav Vulićević, sad već bivši kapiten Voše. Baš zbog toga što je bivši, zato je i u ovoj grupi. Igrao je na zadovoljavajućem nivou, ali moje mišljenje je da kapiten jednog od naša tri najveća kluba ne bi trebalo da ode iz jednog u drugi. To je sramotno i razočaravajuće.

Ne zadovoljava

Ne znam da li će se ljudi složiti sa mnom, ali tu bih svrstao Simona Vukčevića. Doveden je kao veliko pojačanje, iskusan igrač, ali mene nije toliko oduševio svojom igrom. Imao je dobrih partija, ali nije igrao onako kao što sam ja očekivao od njega. Kaluđerović isto! Doveden je na pozajmicu kao zamena za Aboubakara Oumarua, za kojeg se već tad kad je Andrija doveden manje-više znalo da će otići. Ali ne na onakav način…

Raskidači i rezervisti

Ovde bi moglo mnogo da se piše, al’ ajde! Ukratko ćemo… Prvo i osnovno, odlazak Aboubakar Oumaroua u prošloj sezoni možda i najboljeg napadača naše lige. Momak koji je davao golove kad god mu se htelo, odlično odigrao kvalifikacije za LE a onda, spakovao kofere i bukvalno pobegao u Vasland-Beveren iz Belgije, klub koji je tek ušao u prvu ligu. Sada se nalaze na predzadnjem mestu lige sa samo par bodova zaostatka za timovima iznad njih. Samim tim imaju mogućnost da opstanu u ligi… Ali dosta o njima! Bitan je Oumarau koji nas je iskreno razočarao odlaskom. Otišao nam je i Vuk Mitošević, davnih dana prekomandovan u prvi tim. Ali pored godina čekanja da se dokaže njegov talenat, ni on ni uprava nisu imali više živaca. Tako je sredinom polusezone došlo do raskida ugovora i njegovog odlaska u FK Jagodinu. Bilo je još raskida ugovora, ali ova dva su na mene ostavila najveći utisak.

Rezultati

Sudije sam rešio da ne spominjem, iako bih imao svašta da kažem. Ali što se tiče njih, držacu jezik za zubima. Posle razočaravajućeg ispadanja od Šerifa, momci su shvtili da su liga i kup sve što imaju ove sezone. I stvarno su se primili posla. Ali ipak je tu ostala bol i prva dva kola su igrali pod tim utiskom. Odigrali su dve nerešene utakmice sa timovima koje su realno trebali da dobiju. Al’ ajde! Idemo dalje, što bi rekao naš narod. Pobeda nad subotičkim Spartakom im je malo podigla moral, ali opet su počeli da igraju naizmenično. Sve do utakmice sa Partizanom, koji su dobili na Karađorđu. Posle toga su imali još tri uzastopne pobede, i oduševili svoje Firmaše. Što bi se reklo: “To smo čekali!”. Ali onda, opet dve nerešene i bolan poraz od Jagodine od 3:0. Uglavnom, sve su bacili u vodu. Polusezona je završena domaćom pobedom nad Napretkom i porazom na Marakani od Zvezde sa 2:1, iako smo ih par dana pre toga izbacili u četvrtfinalu kupa. Al’ šta je tu je! Bar imamo to polufinale kupa, iako je još uvek gorak ukus u ustima od prošlogodišnjeg finala sa Jagodinom. Bilans polusezone je 6 pobeda 6 nerešenih i tri poraza. Peto mesto na polusezoni je najgore u poslednjih desetak godina, i ne bismo želieli da nam se ovako nešto ponovi. Glavu gore i od februara novi list da se okrene! Da se igra mnogo ozbiljnije! Da se dovedu pojačanja i najvažnije, da se najbolji igrači ne prodaju „večitima“.

Kako unaprediti tim?

To se uglavnom već zna. A i malo pre sam pomenuo. Ozbiljnija igra, veće zalaganje, jer smo ipak mi najstariji prvoligaši! Ove godine se slavi 100 godina kluba, i ne smemo da razočaramo ni navijače ni javnost. Kupiti nekoliko igrača, popuniti rupe koje postoje i koje smo napravili prodajom važnih igraca večitima i Turcima, pošto odlazak i potencialni odlazak tolikih igrača može da bude koban po klub. Ništa nam ne preostaje nego da verujemo u novog trenera, upravu, igrače koje imamo, koje ćemo dovesti i u naše predivne navijače koji su uvek uz nas!

Alexandar Ribar

Čitaoci i bivši autori

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin...
Čitaoci i bivši autori

Latest posts by Čitaoci i bivši autori (see all)

Komentari

komentar/a

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *