IVAN TATAR: Od štopera do najperspektivnijeg trenera ženskog fudbala na Balkanu

IVAN TATAR: Od štopera do najperspektivnijeg trenera ženskog fudbala na Balkanu

Ženski fudbal poslednju deceniju zauzima sve više prostora na svetskoj fudbalskoj sceni, ali igrajući glavnu, a ne sporednu ulogu u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Ekspanziju dama u kopačkama ispratile su i sve države Balkana, među kojima i Crna Gora.

Nacija poznata po uspešnim sportistima, legendarnim fudbalerima kao što je Dejo Savićević i specifičnom odnosu prema ženama u “muškom sportu”, uspela je da odoli predrasudama i ostvari izuzetan napredak na polju ženskog fudbala uz konstantan porast devojčica na terenima širom Crne Gore.

Jedan od najzaslužnijih za postignut rezultat kao i kada je popularizacija ženskog fudbala u pitanju je Ivan Tatar, trener prvog tima ŽFK “Lovćen” sa Cetinja.

Sin legendarnog jugoslovenskog fudbalera Boška Tatara, pionira među trenerima ženskog fudbala u Crnoj Gori i bivši aktivan fudbaler. Ekskluzivno u gostima kod Selektora otkriva kako izgleda kopačke zameniti štopericom, sa čime se sve suočava na putu ka ostvarenju trenerskih snova, kao i šta bi poručio svim devojčicama koje žele da se bave fudbalom.

Koliko je teško biti trener u periodu kada kao igrač još uvek možeš mnogo da pružiš?

Kad kao mlad prekineš nešto u čemu si uživao, misliš da se neceš pronaći u drugom poslu, pogotovo ako se odustane od najveće ljubavi u životu – od fudbala. Ali ja sam se pronašao u trenerskom poslu za sad u ženskom fudbalu I uživam u tome. Ipak često me želja vuče nazad u kopačke, ali za sada tu želju ispunjavam igrajući mali fudbal.

Sa kojim se sve izazovima susrećeš radeći sa devojkama u Crnoj Gori?

Što se izazova u našem fudbalu tiče, nema ih previše, najveći problem je stvoriti dobre uslove za rad, okupiti sve igračice na jedno mjesto i izboriti se sa zlim jezicima koji su ubijeđeni da fudbal nije za žensko. Naravno tu je i borba da se naprave pravi igrači odnosno igračice, što ide u dobrom  smeru iako su devojčice mahom još uvek u srednjoj školi.

Venger kao uzor, otac kao mentor.

Čiju trenersku filozofiju najviše uvažavaš?

Moj trenerski uzor je Arsen Venger koji je najbolji trener za mlade igrače, njihov razvoj i ispunjavanje potencijala koji mogu da pruže. Sa naših prostora kao jako dobrog mladog stručnjaka smatram Nenada Lalatovića.

Ivan TatarKoliko ti iskustvo sa terena i rada sa raznim trenerima znači u poslu?

Od trenera koji su me trenirali u mojoj karijeri mnogo sam naučio, ali ipak u mom trenerskom poslu najviše mi znači osjećaj za igru, za prostor i to se trudim da prenesem na moje igracice, a one to dobro usvajaju. Kao bivšem igraču, veruju mi mnogo više nego da se recimo nisam aktivno bavaio fudbalom.

Gde je ženski fudbal na Balkanu danas u odnosu na prethodnu deceniju?

Ženski fudbal na Balkanu je mnogo napredovao u odnosu na prethodnu deceniju čemu svjedoče rezultati mlađih selekcija reprezentacije Srbije, dok su Hrvati I Bosanci napravili dobar posao i na klupskom nivou, jer imamo SFK Sarajevo koje igra svake godine Ligu Šampiona i ostavlja odličan utisak. U Crnoj Gori imamo veliki problem u nepoštovanju ženskog fudbala u ondosu na muški.

Ivanov otac, osnivač ŽFK “Lovćen”, Boško Tatar legendarni fudbaler fudbalskog kluba “Budućnost” iz Podgorice, ljubav prema fudbalu preneo je na sinove. Stariji Ivan je trener, dok je mlađi Stefan bio jedan od najvećih talenata i potencijala kako fudbala tako i futsala, ali se okrenuo školi i karijeri u turizmu i ugostiteljstvu gde je isto tako uspešan.

Poznato fubdlasko prezime – teret ili motivacija?

Moj otac je bio veliki igrač, na našim prostorima se ostvario, izgradio svoje ime što je ostalo na meni da održim na tom nivou ili da ga podignem još više. Dok sam igrao fudbal moram priznati da mi je to bio teret jer su me svi gledali kroz njega pa sam pojedine ponude odbio jer sam mislio da nijesu zbog mojih kvaliteta već zbog njega. Sada mi je to već satisfakcija i motivacija da kao trener budem upola dobar kao on što je bio igrač i da se onda priča o dva Tatara – ocu, legendarnom igraču  i sinu, vrhunskom treneru.

Šta bi poručio devojčicama u Crnoj Gori koje žele da se bave fudbalom?

Djevojčicama na Balkanu bih poručio da ako vole fudbal ne obraćaju pažnju na to što pričaju ljudi, da fudbal nije za djevojčice, već da dođu, da probaju , da igraju i da sanjaju mesto u reprezentaciji, baš kao što to i dječaci čine.

Za kraj, gde možemo da očekujemo da će Ivan Tatar biti za 3-5 godina?

Uvijek sam bio skroman i na zemlji, na budućnost sam gledao krišom, kao o snu koji moram da zaslužim. Želim još par godina da budem u ženskom fudbalu, da ostvarim zapažen rezultat, a onda bih preša u muški. Voleo bih da se oprobam u SAD, tako da se nadam da će mi se i karijera kretati u tom smeru. Sve je moguće, a moje tek dolazi.

Zfk Lovcen

 

Igračka karijera: Ivan Tatar je svoju igračku karijeru počeo u svom rodnom gradu gde je u okviru FK “Lovćen” prošao sve omladinske selekcije i bio deo najuspešnije ekipe omladinaca u istoriji. Posle debitanske sezone za seione sa Cetinja, nastupao je i za crnogorske klubove kao što su “Čelik” iz Nikšića, “Arsenal” iz Tivta i “Bokelj iz Kotora. Karijeru završava u FK Cetinje 2012. godine kada uz oca Boška Tatara počinje da stasava kao trener u ženskom fudbalskom klubu “Lovćen”.

Autor: Ruža Ilić

Ruza Ilić
Prati me na:

Ruza Ilić

Kolumnista at Kafanski selektor
Rođena Beograđanka, prohodala na Marakani, odrasla na turnirima "malog fudbala" na teritoriji bivše "Juge", fudbal doživljava kao kulturu i stil života, ali kao primarnu, a ne "najvažniju sporednu stvar na svetu". Diplomirani ekonomista, bavi se organizacijom sportskih događaja više od deceniju, bivši fudbalski sudija i aktuelni fudbalski profesionalac. Posvećena spoju nauke i sporta.
Ruza Ilić
Prati me na:

Latest posts by Ruza Ilić (see all)

Komentari

komentar/a

Ruza Ilić

Rođena Beograđanka, prohodala na Marakani, odrasla na turnirima "malog fudbala" na teritoriji bivše "Juge", fudbal doživljava kao kulturu i stil života, ali kao primarnu, a ne "najvažniju sporednu stvar na svetu". Diplomirani ekonomista, bavi se organizacijom sportskih događaja više od deceniju, bivši fudbalski sudija i aktuelni fudbalski profesionalac. Posvećena spoju nauke i sporta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *