Iz malog mesta u Zvezdu – intervju sa Mihailom Ristićem

Mihailo Ristić, dvadesetogodišnji fudbaler Crvene Zvezde, svojim talentom brzo je skrenuo pažnju na sebe i pokupio sve pohvale navijača. Šta on ima da kaže na to i kojim tokom je tekao njegov put do ovde saznaćete u daljem razgovoru sa njim.

– Ćao Mihailo. Da li se sećaš kako je počelo tvoje interesovanje za fudbalom i da li si prvenstveno ti odabrao sport kojim ćeš se baviti?

Interesovanje sam nasledio od oca, jer se on bavio fudbalom, doduše ne profesionalno. On me je vodio na utakmice, kupio mi je prvi dres (Gorana Drulića). Tada i na taj način je počela ljubav prema Crvenoj zvezdi i fudbalu uopšte.

– Igrao si dve godine u Rudaru iz Ugljevika, kada si te 2012. prešao u Crvenu Zvezdu, možeš li nam opisati kako si se ti osećao kada si saznao za taj transfer?

Sećam se kad sam dolazio i na probe i na turnir sa omladincima, bila mi je „prpa“ jer nije mala stvar kada su prisutni ljudi iz Zvezde, kluba koji voliš. Brzo su me i prihvatili, brzo sam se ukloio, dobro sam igrao, i to je lep period u mom životu. Ko bi rekao da će posle dve, tri godine doći do svega ovoga, da igram maltene standardno u prvom timu Crvene zvezde.

– S obzirom da si u Ugljeviku bio blizu svoje porodice i prijatelja, da li ti je teško palo to što si tako mlad morao da se odvojiš od porodice i da li si imao njihovu punu podršku?

Imao sam punu podršku roditelja i svih prijatelja. Ne mogu reći da mi je bilo toliko teško, ali naravno da mi nedostaju. Ipak, lepo mi je u Beorgadu i prezadovoljan sam. Ponekad mi fali moj kraj, jer tamo sam odrastao, ali nije to problem sa kojim ne mogu da se nosim, naprotiv.

– Pomenuli smo već da si još 2012. došao u redove Crvene Zvezde i ako se ne varam ti si u poslednjem kolu te sezone sa Vojvodinom bio na klupi, ali nisi debitovao, da li si bio razočaran zbog toga ili si to i očekivao?

Nisam bio razočaran jer sam bio presrećan što sam tako mlad uopšte bio i na klupi. Sam ulazak u protokol za utakmicu je bio dovoljno velika stvar. Da sam ušao u igru, možda bi to bilo i previše za mene, ali mnogo mi je značilo i to što je klub pokazao da u budućbosti računa na mene.

– Ugovor sa Zvezdom potpisuješ u Julu 2014. i već mesec dana posle toga debituješ u prvom kolu protiv Radničkog iz Niša, izmenom u 82. minutu, kako si se osećao tada i možeš li pokušati da nam opišeš taj prvi izlazak pred navijačima Crvene Zvezde?

Sećam se da sam sa Lukom Jovićem u tunelu pričao o tome kakav je osećaj igrati, dok iza nas sever skandira. Znam da sam sa njim izašao i nismo skidali osmeh sa lica, tako nešto se ne zaboravlja – prvi izlazak pred navijače na Marakani. Malo kad sam bio srećniji nego tada, to je nešto što ću pamtiti do kraja života.

– Nesumnjivo je da si izuzetan igrač, ali se dosta spektakulisalo po novinama o tome da ne igraš svoju prirodnu poziciju u Zvezdi, da li ti je teško da igraš na poziciji na kojoj si trenutno i da li smatraš da bi na „svojoj“ poziciji više doprineo timu?

Iskreno, smatram, jer moja prava pozicija je vezni igrač, a ovako sam dalje od gola i imam mnogo više defanzivnih zadataka, a nisam po prirodi takav igač. Ali, kao što sam već isticao, u Zvezdi, ako šef traži da branim, ja ću i da branim! To se uopšte ne dovodi u pitanje! Ali, mislim da mogu mnogo više da pružim kada sam bliže golu.

– Svojom igrom brzo si se izdvojio i postao jedan od miljenika navijača, a s obzirom da imaš i odlične centaršuteve levom nogom, dosta podsećaš na našeg doskorašnjeg kapitena Nenada Milijaša i verujem da ti je drago zbog toga, ali da li pratiš sve te vesti o sebi i da li si nekada loše reagovao na neku od njih?

Iskreno, ne pratim. Uglavnom mi sve šalju roditelji, oni prate. Čuo sam za to poređenje. Velika je to stvar jer je jedan Nenad Milijaš, ali moram ja još mnogo da radim da bih bio kao Nenad Milijaš. Ma koliko da smo slični, toliko se i razlikujemo.

– U Subotici si postigao i svoj prvenac i to sa bele tačke, šta ti je prolazilo kroz glavu dok si nameštao loptu?

Svašta mi je prolazilo kroz glavu. Pre utakmice mi je šef rekao da sam ja zadužen za izviđenje najstrože kazne, ako do nje dođe. Nije mi bilo svejedno, ali u omladinskoj školi sam takođe izvodio penale pa mi sve to nije strano. I u Subotici nisam loše šutnuo mada smatram da sam mogao i bolje, ali važno je da je ušla u gol.

mihailo-ristic-foto-dado-djilas-1424649505-619302

– Nedavno si izjavio i da se u Zvezdi igra iz ljubavi, a da je sve što dolazi posle toga samo posao. Da li to znači da tebe novac trenutno ne zanima toliko i da li bi ti, kada bi se našao na mestu nekih od bivših Zvezdinih igrača, oprostio dug Crvenoj Zvezdi?

Sigurno da bih, niko neće ceo život igrati u Zvezdi, a kada ćemo otići, to niko ne može da zna. A kada budem odlazio, sigurno ću deo, ako ne i sve oprostiti, zavisi od tog novog ugovora sa drugim klubom. Želim da pomognem Zvezdi, jer ona i sada čini previše za mene, i želim na taj način da joj uzvratim. Kasnije kad odemo „preko“, to je čist profesionalizam. Ako ne završim karijeru u Zvezdi, gde ću drugo da je završim? Siguran sam da ćemo se i Luka (Jović) i ja vratiti da u Zvezdi završimo karijere.

– Ne smemo izostaviti ni to da si godinu dana bio u timu reprezentacije do 19. godina, kakav je osećaj igrati za reprezentaciju i da li je bila veća tenzija igrati te utakmice ili sada ove utakmice u Crvenoj Zvezdi pred mnogobrojnom publikom?

Osećaj igranja za nacionalni tim je jako lep, a pritisak je manji, gotovo da ga i nema. Tamo je opuštena atmosfera. Nešto više pritiska je bilo na evropskom prvenstvu, ali ne kao u Zvezdi. Svakako lepo je bilo igrati za reprezentaciju, i nadam se da ću i dalje igrati.

– Da li si ti birao brojeve na svojim dresovima i šta po tebi simbolizuje broj 15, a šta broj 24?

Nisam birao brojeve, iskreno to su mi najnebitniji brojevi na svetu. Slučajno sam ih dobio. Promenio bih broj da mogu, ali moraću da sačekam narednu sezonu.

– I na kraju samo šta je ono što bi ti savetovao nekim mlađim igračima koji sanjaju dres Crvene Zvezde ili nekog drugog kluba?

Savetovao bih im da budu uporni, istrajni, kao što smo bili Luka (Jović) i ja. Došli smo iz malog mesta, i ko bi rekao da ćemo doći do ovoga? Prvotimci smo i starteri u Crvenoj zvezdi! Naše karijere idu uzlaznim tokom i tek ćemo da pokažemo šta znamo. Samo upornost i stalni rad na sebi, to bih savetovao.

– Mihailo, hvala ti na odvojenom vremenu i iskrenim odgovorima, želimo ti svu sreću u budućnosti i nadamo se da ćeš ponovo zaigrati u reprezentaciji.

Hvala tebi.

CRVENA ZVEZDA-DONJI SREM-JELEN SUPER LEAGUE 2013-2014

Čitaoci i bivši autori

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin...
Čitaoci i bivši autori

Latest posts by Čitaoci i bivši autori (see all)

Komentari

komentar/a

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *