Iz ženskog ugla u muškom sportu.

Iz ženskog ugla u muškom sportu.

Iz ženskog ugla u muškom sportu.

Naslov prepun ironije. Ko još slepo veruje u to da je fudbal samo muški sport, kada ga isti ti muskarci igraju sasvim ženstveno. Odgovarajuća tema uz odgovarajuće aktere koje bih vrlo rado imenovala, ali da ne bih sebe dovodila u neprijatnu situaciju, ne mogu. Ne želim svoje ime da ukaljam spominjanjem toliko mizernih osoba, a za koje ću se truditi da nadjem odgovarajući opis.
Ispašću ogorčena, ali ne osvrćem se. Savršeno me ne zanima ničije mišljenje. Do ovolike razočaranosti u pripadnike jaček pola(hahaha, samo ću se nasmejati) dovelo me je samo okruženje sa pripadnicima te sorte. Neću reći da su svi muškarci glupi i isti, ispala bih mala naivna devojčica, što svakako nisam. Ići cu redom, prisećam se sada stvari koje sam silno želela da zaboravim.
Nesuglasice izmedju jednog dela ekipe sa drugim, i trenerom Batom na čelu, doveo me je do toga da prestanem da treniram. Neću sada zalaziti u tu problematiku kako i zašto, sasvim je nevažno. Donekle sam i zahvalna što mi se to i desilo jer sam izvukla pouke za krupne stvari.

Javila se želja za treniranjem i pomislila sam da počnem sa muškarcima, misleći da mogu nesto naučiti – što se fudbala tiče. Pomisliš, jao oni treniraju od pete godine, biće vrhunski fudbaleri. Odeš da im sudiš utakmicu i shvatiš da oni u omladincima ne znaju da izvedu početni udarac. Kada je prijateljska ja im izvodim početni udarac, jer im je IQ toliko visok da ne shvataju šta znaci LOPTA UNAPRED. Iskreno, šta se ja tu čudim kada je većina trenera jednom nogom u grobu i pokušavaju da vode boemski život uz nenormalne količine  alkohola, pre, za vreme i nakon treninga. Misle da su kul(što bi rekli momci iz njihove omladinske škole), ali ne shvataju da su zapravo dno dna(što bih rekla ja).  Nema se tu ništa pametno za prikazati. O čemu ja da razgovaram sa takvim osobama koja mu je svaka reč : brate, jebote, tebra, lipa, tićbra. Jedva je osnovnu školu zavrsio. E pa rodjeni, stvarno sori. Misli da zna da igra fudbal i da će uspeti, dečko ne zanosi se. Priče o timovima, o snovima.. Gledaj da ti objasnim, sportista se ne postaje tako što ćes oko sebe imati stotinu malih naloženih devojčica iz prvog razreda neke srednje škole i profilna slika će ti biti kako pušiš tompus okružen plavušama koje su za tebe kao bake. Da, čašu viskija sam zaboravila u desnoj ruci.

Bilo mi je muka od svih tih izlizanih priča, na početku se smeškaš iz kurtoazije i shvatiš čemu to, šta zna svinja šta je dinja. Za par meseci promenila sam nekoliko klubova. Pokušavam da izvučem sve samo pozitivno, ali mi ne ide. Kako to izvesti, kada se pojaviš kao jedino žensko koje igra fudbal, a njima je to odmah devojka iz snova. Nije ih briga kako izgledaš, ko si, šta si, oni su već imaju predstavu šta će da ti rade. Željni pažnje, dovoljno je da im se samo obratiš da ga pitaš koliko je sati, odmah ćeš čuti priču kako kaže svom najboljem drugaru, sa kojim je već promenio 13 devojaka: “ Matori, spavali smo”. Odreaguješ, dodje ti da mu razbiješ glavu, jer je iovako za fudbal ne koristi. Kroz taj vremeplov u klubovima shvatiš da je svugde isto, bilo da je u pitanju klub sa periferije ili centra grada. Kada se istežeš, beogradski šmekerčići te gledaju, medjusobno nešto čavrljaju, a kada ih direkto pitaš šta mu je nejasno, ne može rečenicu sastaviti i odmah se pravda da ti gleda listove. Sramota i treba da vas bude, da jedna devojka ima izraženije listove od vas, a toliko ste aktivni na svim poljima(sami sebi dižu ego).

To je bilo sa igračima, a kako da nazovem sve one trenere, direktore, predsednike, menadzere? Omalovažavanje mene same, pomisle ljudi da se neko daje za bilo šta. Shvatiš da kao što sam rekla, kako god izgledala oni te gledaju kao seksualni objekat. Bila dominantna, bila povučena. Izvežbaš se da te ne dotiče, jer ti njih ne gledaš ama baš nikako. Ravnodušnost boli. Ajde budite originalni, svaki od navedenih, uključujući i igrače, umesto da bude direktan i maštovit te zove na fudbal 1 na 1. Moj odgovor je da igram fudbal samo 11 na 11 i uvek sa jačima, a oni ne spadaju u tu kategoriju. Ne obaziru se na razliku u godinama, na poštovanje što si žena pre svega. Zovu te na razne sastanke, poslovna okupljanja, ti juriš, tražiš bilo kakvu pomoć, ne za sebe već za svoj klub, još ga nisam zaboravila, još iščekujem stare dane slave i druženja. Ti misliš jedno, oni drugo. Dolazi ti do mozga da izlazak na kafu njima predstavlja poziv, prelazak na viši nivo. Nisu ni svesni svoje gluposti, nisam došla u neki fudbalski klub da tražim dečka, kombinaciju. Toliko plitka biti ne mogu, da se petljam sa toliko ograničenim umovima.

Potrošeno vreme na nebitne osobe, na nebitne klubove i prazne priče. Niste uspeli ni u jednom, ni sa izlivima naprasne ljubavi, ni nepoštovanja. Ispali ste mali, još manji nego što ste bili. Kroz taj grozan period mog zivota u svetu fudbala, a sa muške strane samo jednog čoveka, mogu pohvaliti da je izuzetan. Mada pitanje je koliko bi ta finoća i kod njega trajala, da li bi i iz njega izbila ta muska nekultura i životinjski nagon. Nije bilo pravila, igrači su postali sitna riba, ipak su to deca od jos nepunih 18 godina. Problem nastaje kada se upustiš u bilo kakvu pricu sa starijim osobama. Nisu imali osnovne karakteristike kulture i vaspitanja, masi od njih sam mogla da budem ćerka, a nekima slobodno mogu reći, i unuka. Šta je sa svim onim iskompleksiranim oženjenim ili verenim muškarcima koji su goreli od želje da sa tobom isprobaju različite stvari, pre nego što zarobe sebe sa potencijalnim bračnim saputnikom. Mašta im je radila 500 na sat, videlo se na njima. Ah, zaboravila sam da ste svi vi u mladosti bili vrsne muškarčine na koje su se sve ribe ložile, a sada ste spali na to da molite za seks. Bilo je tu i onih osoba koji su na mene ostavili lep utisak, koji su bili u svetu fudbala, ali na drugačiji nacin, sasvim neplanirano su završili u takvom izopačenom okruženju.

Ko je spadao u tu grupu?

Ekonomi, fiziotarapeuti, sekretari, uredjivači terena… Koji su na drugačiji način gledali na tebe i uspevali da ti privuku pažnju drugim stvarima. U bilo kom klubu, ako postoji ijedna ženska osoba bilo kojeg zanimanja, makar i samo trenutna(sudija, fiziotarapeut, ekonom, sekretarica) medju tim širokim spektrom pasa vladala je prevlast gde su bili spremni na sve da „taj komad mesa“ obrati pažnju na njih. Dodela komplimenata, od onih klasičnih, da imas najlepše oči na svetu, do onih da tvoje oblikovane noge i muškobanjast stav u njima izaziva određenu požudu sa najdrastičnijim scenama iz sado-mazo života. Nije ti vise ništa prijatno, mračni su ti svi tereni na kojima se zadržiš više od pola sata, jer ce svugde biti minimum 10 budala koji ce pokušati da te odvuče u krevet na najbizarniji način. Jedna od najsvežijih, a izgleda kod njih i najmodernijih, načina da ti „pomognu“(a ustvari im je samo do njih samih) je i ponuda masaže. Imala sam povredu leđa, i hvala im sto su mi izmamili sarkastičan osmeh svojim ponudama. Nutkali su se pa bez preterivanja, od njih deset, osmorica da mi izleče ledja. Hahhaah, je l’ treba da naglasim da su ova druga dvojica bili vrsni stručnjaci koje sam ja jurila za terapije, jer su ipak jedini kompetentni za tu problematiku?

Dakle rezime:

Fudbal 1 na 1, izvodjenje slobodnjaka, šutiranje penala, masaže, posete velnes centrima po Srbiji, poziv na jednu partiju opjanja jer, možete misliti, mene je teško napiti… Dajte, budite originalniji… I onda zašto je meni teško udovoljiti, zašto me je tesko fascinirati? Moram biti samokritična, izvinjavam se svim pomenutim „muškarčinama“ ipak je problem u meni… Ironijo, volim te. Prošlo je vreme, ali kad ima utakmica – ima i ovakvih stvari. Sa mojima su prevaziđene nesuglasice. Jedno znam, da i ako opet napravimo problem, ne vraćam se u svet nekulturnih fudbalskih radnika. Neću im dozvoliti da mi se približe. Ne treba mi to, oboleo mi je mozak, sada je na rehabilitaciji.

Autor: Jelena Polić

Čitaoci i bivši autori

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin...
Čitaoci i bivši autori

Latest posts by Čitaoci i bivši autori (see all)

Komentari

komentar/a

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin...

One thought on “Iz ženskog ugla u muškom sportu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *