Jelena Polić: Pobeđujemo i muškarce koji nas guraju u oPsajd!

Jelena PolicJelena Polić je na svet stigla 29.11.1991. godine u Beogradu. Studira Mašinski  fakultet. Igra ofanzivnog levog beka za ŽFK Kalemegdan. Visoka je 163cm, ima 56 kila, nosi broj 7 na dresu. Smatra da sa 22 godine ne može imati uzora kao što jeste sa 13. Tvrdi da za nju nema hobija, ali je i fudbalski sudija, piše tekstove o fudbalu… I sve uz moto: „U inat svima i uprkos svemu!“

Kada izgubiš dobro odigranu utakmicu, imaš dve opcije. Ili ćeš sebi dozvoliti da te bol zbog poraza vodi u lošije partije, ili ćeš napornije raditi da to prevaziđeš. Pravi šampioni uvek biraju drugu opciju. Devojka sa kojom razgovaramo u ovom intervjuu je svojevrstan lider jedne ekipe koja je nakon serije sličnih izbora, uvek birala opciju broj 2. Nagrada za Jelenu Polić i ŽFK Kalemegdan je bila osvajanje Druge lige Sever u sezoni 2012/2013. U vreme kada je Srbima sve teže da se bore za svoje snove, ove devojke nas mogu učiti šampionskom mentalitetu.

Lemi Vickolać: Jelena, ŽFK Kalemegdan je osnovan 2004. godine. Tvoja generacija je najuspešnija. Kakav je osećaj ispisivati istoriju jednog fudbalskog kluba?

Jelena Polić: Osećaj je fantastičan! Pogotovo kada oko sebe imate skeptične ljude koji u vama vide gubitnike, a vi dokažete suprotno. Praksa kluba nije dovođenje igrača, već da od devojaka sa kojima raspolažete napravite igrače. Imate klub koji ne menja sastav već nekoliko godina unazad i sigurno je da je uspeh zagarantovan.

L.V.: Ta istorijska sezona je počela porazima. Zaređale ste par utakmica koje ste izgubile u prelomnim momentima. Kako ste se motivisale za narednih 18 pobeda i kako ste toliko napredovale? Sigurno je bilo potrebno puno rada na usavršavanju da biste to ostvarile?

J.P.:Pobednički niz vredan pominjanja počeo je 11.03.2012. To su 22 utakmice zaredom bez poraza, od toga samo 5 nerešenih. U oktobru ove godine, proslavile smo drugu godišnjicu bez poraza na domaćem terenu. Poraza je bilo. Usledili su odlasci dobrih igrača i bilo je potrebno vreme da se ekipa uklopi. Bile smo spremne na poraze, ali najveći motiv i sigurnost za nas bili su treninzi. 2 meseca smo vežbale svaki dan ispred SC Ušće. Naizgled amaterski klub, u tim trenucima potpuno profesionalno radi na svom usavršavanju.

L.V.: Da. Pročitao sam podatak da ste veliku većinu utakmica odigrale sa 2 ili 3 igrača manje. To dosta govori o borbenom duhu ekipe. Kako ste osim čuvene “daj bože da se skupimo” molbe, uspevale da se organizujete i motivišete? Na koje ste probleme nailazile?

J.P.: U svojim redovima imamo samo 10 fudbalerki. Svaku utakmicu barem 2 igraju sa nekom povredom. U takvim situacijama se morate dati duplo, prevazilazeći sva ograničenja. Organizacija je bila izvanredna! Znale smo da imamo samo jedna drugu i nije bilo potrebe da postoji nerazumevanje. Motivacija nam je bila velika kada odigramo utakmicu sa igračem manje i pobedimo, a tek o tome kada nas je bilo 8 naspram 11 devojaka da ni ne pričam! Budete sigurni da vam niko ništa ne može, a tako je i bilo.

L.V.: Hajde da malo skrenemo sa teme! Želeo bih da mi kažeš par reči o treneru i predsedniku kluba, Bati Dobrijeviću. Koliko mi je poznato, uložio je veliki novac za pojmove ženskog fudbala ne biste li imale sopstveni stadion. Kako su u Srbiji zakoni “odlično” uređeni, došlo je do nekih problema… Razumem da mu se više ne ulaže novac, ali i dalje je na neki način uz vas. Koliko vam znači njegova podrška i na koji način je dobijate?

J.P.:On je osnivač kluba, a ujedno i trener i vozač ekipe. Nakon bilo koje vrste razočarenja, sasvim je očekivano da se entuzijazam donekle izgubi. Ima podrške, ali i dosta mimoilaženja za stvari vezane oko organizacije i funkcionisanja kluba. Raznim razgovorima pokušavamo da prevaziđemo nesuglasice kada se pojave. 

L.V.: Trenutno se hrabro borite za ulazak u najviši rang. Iako je formirana univerzalna Prva liga Srbije od najjačih ekipa iz Druge lige Sever i Jug, kao i od najslabijih ekipa iz Superlige, vi ste ozbiljan konkurent za prvo mesto. U momentu intervjua, na trećem ste mestu sa samo bodom manje od prvoplasirane Mačve. Misliš li da, i pored hroničnih problema sa kojima se klub suočava, možete da postanete jedina beogradska ekipa u Superligi? Uz naravno LASK Crvenu zvezdu…

J.P.: Mislim da možemo. Kada se setim načina na koji smo izgubile dve teške utakmice mogu i da opravdam poraz. Vreme kada je bilo dosta svađa, nerazumevanja, i kada na to dodate netreniranje… Poraz je sasvim očekivan u takvim situacijama. Nama najveći problem predstavljaju sami uslovi treniranja, kao i neadekvatan teren. Štaviše, ni nemamo ga. U očima mnogih delujemo neozbiljno usled menjanja terena i za trening, ali i za igru. Ipak se najjača ženska liga mora mnogo ozbiljnije shvatiti. Uz adekvatan teren, automatski bismo postale ozbiljan konkurent i za ulazak u viši stepen, kao i za eventualni ostanak u njemu.

L.V.: Igrale ste na raznim terenima. Višnjička Banja, Veliko Selo, Lokomotiva Železnik, Dorćol, samo su neki od njih. Mnogi od tih terena ne ispunjavaju ni osnovne uslove za igru jedne drugoligaške utakmice. GSP Polet vam je činio uslugu, ali i oni odustaju od te ideje. Da li misliš da žele da vas pripoje sebi?

J.P.: To su samo neki od terena gde smo obavljali svoje domaćinstvo kroz 9 godina postojanja kluba. Sedište Kalemegdana je na Karaburmi, trenira na Trudbeniku, a igra u Velikom Selu. Ima li smisla? GSP Polet je sa izuzetnom korektnošću i profesionalizmom pristupio sprovođenju sa reči na dela pregovore da Kalemegdan igra gde mu je i mesto – ispod beogradske tvrđave. Bilo je razgovora o daljoj saradnji, ali konkretnijih dešavanja nije bilo iz razloga što uprava Kalemegdana nije za to. Smatraju da bi se time izgubila prepoznatljivost i zanemario uspeh dosadašnjih članova samim tim što bismo igrale pod grbom drugog kluba. GSP Polet će sa ili bez Kalemegdana, oformiti žensku ekipu i u tome imaju moju maksimalnu podršku.

L.V.: Da li je bilo nekih konkretnijih pritisaka na vas? Da li su vam se dešavali neki zanimljivi, ili barem stereotipni događaji u tim okolnostima? Kako se borite sa tim?

J.P.: Nikakav dalji pritisak nismo ni dozvolile! Sve je bilo kroz šalu. Uz komentare: “Vidi ove BEOGRAĐANKE!“, digne mi se kosa na glavi. Tu su i večita pravdanja ko smo, šta smo, odakle smo… Ne znaju da je ovo klub gde igračice kupuju štucne, trenerke, majice… Gde iste te igračice plaćaju termine za treninge u sali preko zime, i troškove putovanja na utakmice međunarodnog karaktera. I uz one večite muške šoviniste da fudbal nije za žene, da čak ne znamo ni šta je OPSAJD… Samo odgovorim: “Znam šta je OFSAJD!“. Prosto zasijam kada u prijateljskom meču pobedimo neku mušku ekipu! Iako nema takmičarskog duha, ima ličnog.

L.V.: Mi u Kafanskom selektoru cenimo radnike i borce. Iz tog razloga, voleli bismo da pomognemo ŽFK Kalemegdanu tako što bismo pokrenuli akciju da vam se obezbedi neki pogodan teren na kome biste mogle igrati mečeve. Imaš li nešto protiv, i da li bi nam preporučila nekoliko terena koji bi vam najviše odgovarali?

J.P.: Nemam ništa protiv! Saradnja sa vama me je izuzetno obradovala. Ne bih da ispadnem razmažena, ali mislim da smo zaslužile da budemo domaćin na nekom beogradskom igralištu. Ni mi više ne možemo da igramo po raznim njivama i dolinama i da lomimo noge. Izbor je na vama! Možemo stadion nazvati i “KAFANSKI SELEKTOR“. Hehe!

L.V.: Hm! Sad si mi zapalila imaginaciju tim predlogom, ali hajde da o tome ne govorimo dok ne obezbedimo teren! Za kraj bih te zamolio da nam ubuduće dostavljaš izveštaje sa utakmica ŽFK Kalemegdan. Tako bismo vašu priču mogli lakše da pratimo. Mogu li da zamolim administratore da ti otvore nalog na sajtu i da ga koristiš u tu svrhu? Za ostalo bih te već uputio dodatno…

J.P.: U saradnji sa mojom saigračicom radim na otvaranju klupskog sajta, ali smo naišle na određene probleme. Pomoć stručnih osoba bi nam dobro došla, tako da smo se sada dogovorili oko toga. Ovom prilikom želim da se zahvalim i tebi kao i Nenadu Pavloviću, sa kojim sam prvo i stupila u kontakt, pre svega na razumevanju za naše probleme, a potom i sve što sleduje.

Toliko od nas o Jeleni Polić i ŽFK Kalemegdan za ovaj intervju. Daćemo sve od sebe da im pomognemo da nastave da pobeđuju!

 

Stefan Milošević

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.
Stefan Milošević

Latest posts by Stefan Milošević (see all)

Komentari

komentar/a

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *