Kakavi smo mi ljudi ?!

pesaKonačno sam završio ispitni rok! Da sam napadač nekog kluba, verovatno bi me sada tražio neki superligaš! Ovako, kada na fakultetu u samom finišu ispitnog roka od 6 šansi zabiješ 6 pogodaka čeka te transfer u drugi semestar. I sve tako do biroa… U Slovačkoj nemaju biro, pa ja već radim. A da nije u Srbiji problem baš u toj prokletoj reči, „biro“?! Ipak, častio sam sebe. Rešio sam da do kraja nedelje neću ni na posao! Šalim se, nisam dao sam sebi četiri dana odmora, i rešio da uživam. Moram da pišem master rad.

Ustanem ujutru, napravim hladan nes, izdvojim koju  utakmicu i polako uz program Radia S pratim dešavanja u mojoj voljenoj Srbiji! Žurnal, Sportal, Kurir, Blic, B92, Mondo, Novosti… Baš kao u pesmi Beogradskog sindikata: „svako jutrio isti ***** kad otvorim novine“… Već mesec dana čitam kako danas pada odluka o Lukoviću! Pa dajte ljudi! Ili ga dovedite više ili ga ne pominjite! Dosadnji ste od turskih serija! Kad smo već kod serija, obično posle ručka (u odmaranju od pisanja) odgledam par epizoda iste, pa lagano odlazim na večeru. Desi se da između opet padne neka kafa, ili pak posle neko pivo u obližnjoj krčmi (u Slovačkoj nema dobrog roze vina, a samim tim ni dobrog roze špricera)… Pitate li se koju seriju gledam? Tursku ne gledam sigurno! Sećate li se Gorčila Veljkovića? Sećate li se serije po imenu Stižu dolari?  Velika većina vas ju je gledala već više puta. Neki ipak nisu ni jednom. Sećate li se Porodičnog blaga, Boljeg života, Srećnih ljudi? Nažalost, neka mlađa pokolenja nisu odgledala ove fantastične serije. Znam neki će će reći, „alo bre aj nemoj da smaraš, pa to su nam puštali  6 puta“! Pa jesu, ali nekima nije dovoljno da je puste ni 66 000 puta!

Prelepe serije u kojima svako dete može samo nešto da nauči, nama nisu važne! Umesto da gledamo kako mali Beban pomaže svom deda Trajku, ili pak Neca Aranđelu, nama su interesantnije serije u kojima unuci svog dedu i ne vide ili ga pak tuku, poturaju mu travu umesto cigareta… Možda serije i nisu toliko bitne, ali nekako sa njima polako odoše i bolji život i srećni ljudi a bogami i porodično blago… Kad smo već kod blaga, Gorčilo je iz daleke Amerike u mali gradić doneo 22 miliona dolara! Burazere, pa Džajić bi sa tolikom lovom ponovo sa Zvezdom osvojio KEŠ! Ipak Ljutićima to nije bilo dovoljno. Počeli su da se džapaju. Da se gađaju milionima koje još nisu ni dobili… Prava slika našeg naroda! Ćast izuzetcima! Kakavi smo mi to ljudi ?!

Previše sam se odaljio od fudbala… Da se vratim malo na Lukovića. Iako je bivši igrač Crvene zvezde, uvek sam mu skidao kapu. Partizan je Partizan, Zvezda je Zvezda, ali kvalitetan fudbaler je kvalitetan fudbaler. Ipak, činjenica da već mesec dana vaga ponudu kluba koji ga je lansirao u Evropu strašno me je razočarala. Kažu ljudi da je Zenit spreman da ga pusti već sada iako mu ugovor ističe tek za 6 meseci . Zvezda ga hoće jer očajnički traži štopera! Zenit ga pušta! Prepun sever ga čeka! Ipak, plata Zvezde je manja od one u Zenitu!

I šta ćemo sada? Da kloniramo Miloša Ninkovića?! Da pitamo Danka Lazovića zašto se vratio? Ne znam za vas, ali ja odoh da gledam ujka Gorčila. Možda bi Siniša Pavić u nastavku serije mogao da ga  predstavi kao vatrenog navijača Crvene zvezde. Tako bi se većina igrača poput Peše Ljutića setila svog doma, oca, brata… Tako bi se neki igrači verovatno odmah javili Draganu Džajiću, a nesrećni Slaviša Stojanović bi možda konačno dobio i neko pojačanje!

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *