Miloš Trifunović: Uzbekistanska sezona snova

Čast mi je što moj sagovornik čovek koji ima zavidno fudbalsko znanje i iskustvo. Što je sve gradio sam, uz mnoge prepreke, tešku povredu u mladosti, i uspeo je da ostvari svoj san. Miloš Trifunović verovatno mnogo više poznatiji pristalicama sa severne tribine, ali opet dovoljno upečatljiv i ostalim ljubiteljima fudbala. Pred Vama su poštovani čitaoci, 14 pitanja ( u skladu sa Miloševim omiljenim brojem) za iskusnog napadača koji beleži nastupe za preko 10 klubova, od početka karijere i ne planira da se tu zaustavi.

Milos Trifunovic

1. Jelena Polić: Vrlo rano si počeo da se baviš fudbalom. Da li je uopšte tvoj dečački san bio da postaneš profesionalni fudbaler?
Miloš Trifunović: Jeste, od malena me je zanimala samo fudbalska lopta. Već sa 5-6 godina sam počeo da se bavim fudbalom. Mnogi moji drugovi su krenuli istim putem, ali nažalost nisu bili uporni kao ja.

2. JP: U kadetskoj ligi, nastupajući za „Bežaniju“ na utakmici protiv Zvezde, Toma Milićević pokazuje interesovanje za tebe nakon čega i odlaziš u Zvezdu. Kako ti deluje omladinski fudbal u odnosu na seniorski?
MT: Tada sam odigrao na poziciji levog beka, zabeležio jednu asistenciju. Nakon utakmice Toma Milićević mi je prišao i rekao da bi voleo da me vidi u Zvezdi i da dođem na sledeći trening. Velika je razlika, veći pritisak, posebno na mlade igrače koji sa 18. godina nastupe za prvi tim.

3. JP: U omladincima Zvezde igrao si sa Bastom, Jankovićem, Perovićem. Da li si u kontaktu sa nekim od njih?
MT: Nisam sa svima, Janković i Basta su dugo u Italiji, sa Perovićem održavam kontakt kao i sa Mrđom, ali doduše nešto manje.

Milos Zvezda

4. JP: Po izlasku iz omladinaca, put te vodi dalje do Mionice i Crne Gore, Kakvi su utisci odatle s obzirom da su to prvi tvoji nastupi kao prvotimac?
MT: Sa 18 godina sam krenuo u Mionici, za godinu dana sam postigao 10-15 golova. Kasnije u Jedinstvu iz Bjelog Polja gde sam takođe bio uspešan. Mislim da sam se dobro snašao, što govore i postignuti rezultati.

5. JP: Beležiš i nastupe u superligaškim klubovima ( Borac Čačak i Javor Ivanjica). Pre povratka u domovinu igrao si i u Švedskoj. Da li je bilo teško prilagoditi se?
MT: Nakon šest meseci provedenih u Švedskoj vratio sam se u domovinu. Nije bilo teško prilagoditi se jer su tada po kvalitetu naša i švedska liga bile gotovo izjednačene, ako ne i naša za nijansu kvalitetnija.

6. JP: Nakon nekog vremena, ponovo oblačiš crveno beli dres. Osećaj?
MT: Da, konačno, zaobilaznim putem, vraćam se u klub koji najviše volim. Tada sam dobio ponude iz inostranstva, dosta jake za naše uslove i kada je delovalo da je sve ugovoreno javila se Zvezda. Nisam razmišljao, prihvatio sam ponudu i ostvario san da zaigram pred punim tribinama sa najdražim grbom na grudima.

Milos uzbekistan

7. JP: Kao pozajmljeni igrač odlaziš u Uzbekistan, sezonu kasnije slede nastupi u Kini pa i u Kazahstanu. Kakve utiske nosiš iz tih krajeva?
MT: U Uzbekistanu sam odigrao sezonu karijere, 25 utakmica, 22 gola, od toga 4 u Azijskoj Ligi šampiona. Izuzetno lep period. U Kini sam bio dve godine, stekao veliko iskustvo, igrao protiv velikih fudbalskih imena: Drogbe, Anelke, Keite, Vanger Lava, Jakubua.Što se Kazahstana tiče, njihova liga je jako naporna jer se igra iz dva dela, regularni, pa plej of, plej out. Dosta je bio izjednačen fudbal, nepredviv, gde svako svakoga može da dobije.

8. JP: Postoje velike razlike kod nas i u Aziji što se tiče fudbala. Gde su najbolji uslovi za rad i kakvo je znanje ljudi koji rade u ovom sportu?
MT: Što se tiče znanja i poznavanja struke, bez dileme naši ljudi su na čelu. Po infrastrukturi izdvojio bih Kinu gde smo imali fenomenalne uslove, mada ni Uzbekistan ne zaostaje mnogo.

9. JP: Da li je bilo mogućnosti da zaigraš za našu reprezentaciju ili možda za neku od zemalja za čije si klubove nastupao?
MT: Očekivao sam poziv nakon postignuta 22 gola (sezona karijere), ali ništa. Poziv sam dobio od reprezentacije Uzbekistana, koji nisam prihvatio. Kasnije sam prestao da verujem da mogu do dresa reprezentacije Srbije.

MIlos Bezanija

10. JP: Reci nam nešto o derbiju?
MT: U klub sam se vratio u jako teškom periodu. Na stadionu JNA gde smo izgubili 1:0, 10 minuta pred kraj zamenio sam Nikolu Lazetića. Drugi derbi naMarakani“, odigrao sam celo drugo poluvreme, ostaje žal što sam za delić sekunde zakasnio da poravnam rezultat, ali dobro šta je tu je.

11. JP: Ovih dana fudbalska javnost u Srbiji, uzrujana je pričama o menadžerima i njihovom poslovanju. Koliko sam upućena ti ne želiš da imaš menadžera?
MT: Neko moje mišljenje je ako veruješ u svoje igračke kvalitete menadžer ti nije potreban. Svojim dobrim partijama, svako može naći sebi klub u inostranstvu i sam se izboriti za dobru poziciju.

12. JP: Od proleća su te već svi videli ponovo u Ljutice Bogdana. Nažalost nije realizovano. Gde je zakočilo?
MT: Ne bih se sada vraćao na to, ljudi iz kluba su procenili da je Salami bolje rešenje, a ako je to cena da oet budemo prvaci, ja nemam ništa protiv.

Milos u Kini

13. JP: Kakvi su ti planovi za dalje s obzirom da prelazni rok idalje traje?
MT: Imam nekoliko ponuda, još uvek nisam odlučio gde ću, ali sam blizu da prelomim.

14. JP: Po završetku igračke karijere postoje li ambicije da ostaneš u fudbalu, recimo kao trener?
MT: Još uvek nisam o tome razmišljao, mislim da na ovom nivou mogu da igram još jedno 3-4 godine, za kasnije ćemo videti. Voleo bih u svakom slučaju da ostanem u fudbalu, kao trener ili funkcioner, otom potom, videćemo kad dođe vreme za to.

Bio je ovo Miloš Trifunović, uspešan sportista i porodičan čovek. Ovakve osobe zaslužuju da budu na naslovnim stranama svih sportskih časopisa, sve sa ciljem afirmacije fudbala i prezentovanja zdravog načina života, uz poruku da ako si dovoljno uporan i posvećen, svaki cilj je ostvariv! Moji saradnici sa bloga Kafanski selektor i ja Milošu želimo puno sreće u nastavku karijere, uz posebnu želju da nadmasi uzbekistansku sezonu snova u novoj sredini!

Jelena Polić

Jelena Polić

Studiram Mašinski fakultet, treniram fudbal, igram razne futsal turnire. Takodje se bavim suđenjem fudbalskih utakmica.. Sve u svemu, fudbal mi je mnogo više od najvažnije sporedne stvari! Sportsko novinarstvo volim, ali isključivo bez ikakvih ograničavanja, ironičan stil 🙂
Jelena Polić

Latest posts by Jelena Polić (see all)

Komentari

komentar/a

Jelena Polić

Studiram Mašinski fakultet, treniram fudbal u ŽFK Kalemegdanu, igram razne futsal turnire. Takodje se bavim suđenjem fudbalskih utakmica.. Sve u svemu, fudbal mi je mnogo više od najvažnije sporedne stvari! Sportsko novinarstvo volim, ali isključivo bez ikakvih ograničavanja, ironičan stil :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *