Miloš Josimov, verni navijač Donjeg Srema…

2222Te 2009. godine, sa ekipom Donjeg Srema na Suvači u Pećincima, pripremao se za nastavak takmičenja u Srpskoj ligi. Usledio je poziv  tadašnjeg  prvoligaša Novog Sada kome je bio neophodan iskusni levi bek.  U dogovoru sa klubom, prihvatio je poziv popularnih Kanarinaca i krenuo put Detelinare.  Dve  polusezone neumoljivo je špartao uz levu aut-liniju Novosađana. Odigrao je 29 utakmica i postigao 1 gol. Ipak, zbog loše finansijske situacije u klubu iz Novog Sada, odlukom arbitražne komisije FSS-a u januaru 2010. godine vratio se u Pećince kao slobodan igrač. Odigrao je prolećnu polusezonu i sa saigračima izborio plasman u njemu dobro znanu drugu ligu (Prva Telekom liga). Sa kapitenskom trakom oko leve ruke,  pokorio je istu. Usledila je Jelen Superliga.  Hofenhajm iz Pećinaca gazio je redom. Možda i najbolji deo čete tadašnjeg trenera Bogića Bogičevića bila je odbrambena linija. Na njenoj levoj strani, te sezone, veliki broj protivničkih napadača bio je gotovo neprimetan. Na kraju 11. mesto na tabeli, jedan igrač u idealnom timu šampionata i nagrada za fer plej. Danas, četiri godine kasnije, isti taj  momak sa Suvače, ujedno i najbolji levi bek prošle sezone naše Jelen Superlige, neumoljivo šparta pokraj leve aut linije na terenu stadiona Pasienki u Bratislavi. Ako ste na početku imali neku nedoumicu, sada je svakako jasno da je reč o Milošu Josimovu, bivšem kapitenu Donjeg Srema i sadašnjem defanzivcu Slovana iz Bratislave.

Miloše, za četiri godine promenio si četiri lige, hoćeš li se u sledećoj (petoj godini)  konačno smiriti?

Takav je naš posao… Nepredvidiv! Ja sam proveo u Donjem Sremu četiri i po godine. Prošao sam put od zamalo kraja karijere u 23-oj godini do najboljeg levog beka u Srbiji. Imao sam sreću da dođem tada u ambicioznog četvrtoligaša i prođem sa njim svake godine po jedan rang. Izuzetno sam ponosan na činjenicu da sam učestvovao u tom projektu i što sam na vrhuncu Donjeg Srema bio kapiten i predvodnik te generacije. Međutim, mislim da sam tu na neki način dostigao maksimum i morao sam da potražim novi izazov. Dosta sam lutao po našim klubovima i tražio sebe. Konačno sam uspeo, prvi put u karijeri, da se otisnem u inostranstvo. Potpisao sam ugovor sa Slovanom na dve godine i nadam se da ću se opet skrasiti u jednom klubu na duži period.

Znači li to da ti leži Slovačka?

Ne mogu se požaliti na Slovačku! Slovan mi je pružio neki mir i osećam se odlično u Slovačkoj. Malo se drugačije igra nego u Srbiji, jer se kod nas pažnja više posvećuje taktici, dok se u Slovačkoj igra napadački fudbal. Samim tim je teže za nas defanzivce. Što se tiče grada i ljudi, imam samo reči hvale. Dosta je mirno ovde i ljudi su pitomi. Jezik je sličan našem, pa sam ga brzo savladao. U aklimatizaciji na nov klub i novu zemlju mi je dosta pomogao moj saigrač, naš Marko Milinković.

Dva kola pre kraja jesenje polusezone, tvoj tim je na prvom mestu Corgon lige, da li si zadovoljan?

Mogu biti zadovoljan. Imamo 5 bodova prednosti. Ali mislim da smo nekim neočekivanim kiksevima sebi napravili medveđu uslugu. Sa tim bodovima bismo možda već rešili pitanje šampiona. Ali najbitnije je da, kad se najviše lomi, uvek uspevamo da izađemo kao pobednici.

Kako si zadovoljan svojom igrom?

Mogu biti zadovoljan činjenicom da sam se ustalio u ekipi odmah po dolasku u klub, kao i da sam odigrao to sasvim korektno. Jedini problem predstavlja povreda koju sam doživeo u avgustu i zbog koje sam pauzirao čak do polovine oktobra. Po sanaciji povrede sam se opet vratio u ekipu, ali ipak mislim da mogu još dosta bolje da odigram. Ovo mi je bila prva povreda u karijeri i malo mi je predstavljala problem kondicija koju sam morao da poboljšam posle povrede. Promenili smo i trenera dok sam bio povređen, on je promenio sistem igre, pa je i tu trebalo vremena da se uklopim. Ipak, gledajući sve te probleme, mislim da sam odradio to korektno, iako mislim da sam mogao biti više iskorišćen u napadačkim akcijama kao i u izvođenju prekida, jer mi je to do sada bilo glavno oružje.

11111

Ove sezone ste šokantno ispali od Ludogoreca, ali niste dozvolili da vas to poremeti. Slovan sigurno korača ka novoj tituli. Da li bi sledeće godine jedna od dve evropske lige ipak mogla da bude ta peta liga u petoj godini?

Ne bih to nazvao šokantnim ispadanjem! Ludogorec ima sjajnu ekipu sa mnogo stranaca, što dokazuje i u Ligi Evrope gde sigurno drži prvo mesto u svojoj grupi. Imaju veliki budžet kog se ne bi stidele ni neke ekipe iz liga petice. Mislim da ćemo i ove sezone u domaćim okvirima uzeti duplu krunu, i već od juna krenuti u dugo očekivani pohod na grupnu fazu nekog od dva evropska takmičenja. Svakako bih voleo da se obistine tvoje reči i da budem učesnik takvog takmičenja. To bi bio pravi vrhunac moje karijere!

Prošle godine si bio u idealnih jedanaest naše lige, kao šlag na tortu usledio je transfer u Slovan. Da li bi za dobru sezonu u Slovanu nagrada mogla da bude reprezentacija? Kakve su ti  ambicije na tom polju?

Da se ne lažemo, ipak je to bajka! Nisam neambiciozan, i poziv u reprezentaciju bih smatrao kao nešto najlepše u svom životu, ali ipak mislim da je to nerealno. Pored toga što na mojoj poziciji igraju vrhunski igrači iz najjačih evropskih klubova, svakako je bitno i to što i u svom klubu nisam odigrao pola prvenstva zbog povrede. Pre svega, želim da se dobro oporavim, spremim fizički što bolje na predstojećoj pauzi, prođem pripremni period i sa Slovanom osvojim duplu krunu u Slovačkoj. Velika  je čast biti u selekciji svoje zemlje i želim da igrači koji su trenutno u reprezentaciji izbore učešće za svako sledeće takmičenje.

Ovde u Bratislavi si skoro  pet meseci. Možda bi mogao da napraviš jednu paralelu između nacionalnih šampionata Slovačke i Srbije?

Sličnost između srpskog i slovačkog prvenstva je u mnogo mladih i talentovanih igrača. Svaki klub ima po 4-5 iskusnih igrača, a ostalo su mladi momci željni afirmacije. Čini mi se da su u Slovačkoj, pre svega bolji tereni i infrastruktura. Do sada nisam imao priliku da igram na lošem terenu. Čak i u prijateljskim utakmicama sa nižerazrednim klubovima sam se susretao sa vrhunskim travnjacima. Mislim da, pre svega u Srbiji to nedostaje da bi mladi igrači još više napredovali. Što se tiče novca, Slovan mnogo odskače od ostalih ekipa, ali i u ostalim ekipama su redovne plate. Igrači nemaju probleme te vrste. Kao što rekoh, kod nas se mnogo pažnje posvećuje taktici i snazi, što dovodi do toga da u poslednjih par godina proizvodimo vrhunske odbrambene igrače. U Slovačkoj svi klubovi teže napadačkoj igri, i malo se zapostavlja defanziva. Kad se sve na kraju sagleda, mislim da su jako slična prvenstva.

Pratiš li igre svog bivšeg kluba Donjeg Srema, čuješ li se sa bivšim saigračima? Kakav je tvoj komentar na njihove  trenutne rezultate? 

Naravno da pratim Donji Srem. Uvek sa posebnim žarom pričam o tom klubu. To mi je omiljena tema. Taj klub smatram svojim klubom i vecno ću mu biti zahvalan. Biću im najverniji navijač, a ko zna… Možda nekad opet zaigram u Donjem Sremu. Mislim da trenutna pozicija ekipe nije realna. Imaju tim i igrače za mnogo veće domete. Poslednje mesto na tabeli ih možda tera da nervoznije ulaze u utakmice. Mislim, kada bi prebrodili tu psihičku barijeru, da bi igrali dosta bolje. Iz ekipe od prošle godine nedostajemo samo Vukobrat, Terzić i ja, dok su ostali na okupu dugi niz godina. Kada se pogledaju rezultati i igre Donjeg Srema, jasno se vidi da su najbolje partije pružali protiv naših najvećih klubova. I to na gostujućim terenima! Znači da se ne postavlja pitanje kvaliteta tih igrača, nego jednostavno je sve to splet nesrećnih okolnosti, a možda i nedostatka motivacije protiv, uslovno rečeno manjih klubova. Ali ja verujem u te momke, i ubeđen sam da će izboriti opstanak. Stalno se čujem sa 90% momaka iz ekipe, bodrim ih, podržavam… Takođe sam i u stalnom kontaktu sa čelnicima kluba koji, koliko vidim, poboljšavaju uslove na stadionu u Pećincima, dograđuju tribine, prave nove prostorije, teretanu, svlačionice… Donjem Sremu je ovo prelomna sezona. Ako opstanu ove sezone u Super ligi, ubeđen sam da će uskoro zaigrati i neko evropsko takmičenje. Jedva čekam da odem na pauzu 6. decembra! Odmah ću svratiti da posetim svoje prijatelje u Pećincima i da se sretnem sa novom “Suvačom”. Nadam se da ću stići i da ih ispratim u poslednjem jesenjem kolu 7.decembra.

Srbiju trenutno potresaju ispadi navijača. Kakvi su navijači u Slovačkoj, prave li incidente? Možeš li, recimo, da uporediš navijače Slovana sa navijačima Zvezde ili Partizana?

Zaista je teško uporediti ovdašnje sa našim navijačima. Ovde je sve jako mirno. Nema nešto preterano navijača na tribinama. Jedini ispad navijača je bio kada smo ugostili Ružomberok. Jedna mala grupica naših navijača je ubacila neku eksplozivnu napravu među gostujuće navijače. Srećom, sve je proteklo bez posledica, a mi smo dobili kaznu od 4 utakmice bez prisustva publike. Ali generalno, kod nas je sve to dosta organizovanije. Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina, Rad, Novi Pazar imaju navijače koji mogu da donesu prevagu svojim ekipama u ključnim momentima. Dosta smo zagriženi za sport, što u Slovačkoj nije slučaj, izuzimajući hokejaški klub Slovana. Na njihove utakmice dolazi po 10000 ljudi i prave sjajnu atmosferu. Jedino što se u Srbiji ne slažem, to su ispadi koji su se događali u poslednje vreme. Da ih sad ne pominjem redom, ali smatram da je to sve ipak samo sport, te da u tim okvirima treba da ostane. Sport se sastoji od pobeda i poraza. Ne možeš uvek pobediti! A mislim da u našim najvećim klubovima igrači igraju pod velikim pritiskom i da je to najveći uzrok što ne pružaju bolje partije.

Nešto za kraj?

Nadam se da će fudbal u Srbiji krenuti uzlaznom linijom. Prošao sam sve moguće lige u Srbiji, i video sam da ima dosta potencijala i u manjim mestima. Kada bismo malo poboljšali infrastrukturu i bolje radili sa mladim igračima, sve bi krenulo na bolje. Igrači su sada u katastrofalnom položaju. Jako je teško biti fudbaler u Srbiji, ma šta drugi mislili.

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *