FK Napredak-sinonim za fudbal!

Fudbal je igra koju igraju dva tima od po 11 igrača. Iako igrači imaju možda i najvažniju ulogu u celoj priči, vrlo važan faktor je i trener, odnosno njegova postavka igre! Čast izuzecima, ali na našu veliku žalost u Srbiji smo često u prilici da gledamo kukavičnu igru pojedinih trenera naših superligaša. Osim Crvene zvezde i Partizana retko koji klub, odnosno trener, u Srbji odluči da igra fudbal. Svi su nešto oprezni. Svi nešto ispituju snage do 89. minuta utakmice. Koliko je sve ovo dobro za naš fudbal, najbolje govore i rezulati srpskih klubova u Evropi. Neko će reći da pišem praznu priču. Molim vas gospodo, izvolite, bacite pogled na utakmice prošlog kola Jelen superlige Srbije. Ne sviđa vam se ta liga? Da li vam se sviđa mlada reprezentacija Srbije koja se prošlog leta popela na krov Evrope? A, pa da, verovatno većina vas ne zna da su izuzev Dejana Melega, koji je član Ajaxa, ostali fudbaleri Evropu pokorili kao članovi naših superligaša!

Šampioni Evrope

Činjenica  je da srpski klubovi prodaju igrače i da tako preživljavaju. Možda je to i loše, ali da, recimo, Partzian nije prodao Nemanju Tomića ili Lazara Markovića, veliko je pitanje da li bi pored njih dvojice u timu dobio šansu Andrija Živković. Naravno, potpuno drugo pitanje je način na koji se prodaju naši fudbaleri i sredstva koja strani klubovi izdvajaju za njihove transfere. Ako uzmemo u obzir činjenicu da smo posle Brazila zvanično drugi u svetu po izvozu fudbalera, jasno je da sama prozvodnja igrača Srbiji ne predstavlja nikakav problem. Pitanje glasi: „Gde je onda greška?  “ Zašto su naši klubovi među najgorima u Evropi?!

najgori u evropiPomenuto prošlo kolo našeg nacionalnog šampionata je bilo jako burno! Sumnjiv penal na Marakani, tuča na Banjici, bojkot navijača Novog Pazara. Da ne bude sve tako crno, pobrinuli su se i fudbaleri Napretka iz Kruševca i Donjeg Srema. Kruševački ljubitelji fudbala su na stadionu Mladost imali prilike, da za uslove jedne superligaške utakmice, vide čak neverovatnih 6 pogodaka. Samo dva kola pre na tom istom stadionu viđeno je čak 8, a tri kola unazad 2 pogodka. Isprsio se Napredak i u pretprošlom kolu na Marakani, poveo protiv Crvene zvede, a na kraju možda i nezasluženo izgubio. Ipak, poraz iz Beograda od čak 4:1 stanovnici Kruševca nisu zamerili izabranicima Nenada Lalatovića. Došli su Kruševljani na utakmicu protiv Donjeg Srema, a doči će i na sledeće koje Napredak bude igrao. Jasno je da publika u Kruševcu dolazi na stadion zbog golova. Čarapani su iza Crvene zvezde i Partizana zvanično treći najefikasniji tim Jelen superlige Srbije.  Za celu jesenju polusezonu Napredak je postigao 18 pogodaka. a u prva četiri kola prolećne trke, bez najboljeg strelca Nenada Mirosavljevića tim iz Lazarevog grada na svom kontu već ima 11 pogodaka! Treba dodati da su neki od njih prava remek dela! Osim golova utakmice Napretka su pune trčanja, požrtvovanih startova, fenomenalnih golmanskih intervencija i naravno navijača. Formula uspeha je jasna! Napredak ovog proleća igra fudubal! Nenad Lalatović je fudbalski trener Napretka, a ne vozač jednog od prelepih Mercedesa Jugoprevoza iz Kruševca!

Lalatovic

Dok su treneri većine superligaša ovog vikenda međusobno ispitivali snage sa svojim kolegama na protivničkoj klupi i razmenljivali iskustva vezana za klupski autobus (čast izuzecima), Nenad Lalatović i njegov kolega na klupi Donjeg Srema, Vlada Čapljić, su pod Bagdalom igrali fudbal. Napadački od samog početka. U rukama nisu imali digitrone da sa njima previše kalkulišu, već su gestikulacijama i gubljenjem glasa usmeravali svoje fudbalere i terali ih da igraju fudbal! Da li su pogrešili ili ne, procenite sami, ali sigurno je da im je publika i te kako zahvalna. Ako ne računamo utakmicu Partizana i Rada koji na klupi ima doslovca „profesora fudbala“, gospodina Aleksandra Jankovića, na ostalih 6 utakmica ovog kola postignuta su ukupno četiri gola. Molim vas gospodo „treneri“, pa kakav fudbal vi igrate?!

autobus

Da se vratimo na problem. Uzmite primer, recimo, štopera Crvene zvezde, Vojvodine ili Partizana. Ako pogledate statistiku, ne računajući međusobne susrete ovih timova, jasno se da uočiti da u, recimo, dve utakmice na evropskoj sceni imaju više posla nego tokom jedne cele polusezone u Srbiji. Klasičan napadač u napadačkoj liniji protivnika za štopere ovih klubova je ređa pojava od turskih serija u Severnoj Koreji! Na kraju, kada izađu u Evropu napadaju ih ponekad i četvorica. Veliki je broj primera da su fudbaleri kao najbolji defanzivci naše lige prelazili u Zvezdu, Partizan ili Vojvodinu. Čast izuzecima, ali veliki broj ovih transfera bile su promašene investicije.  Dok im je Jelen superliga nekako i praštala, Evropa nije! Ne treba ih kriviti. Naučeni su na pomoć najmanje osmorice svojih saigrača. Zamislite Crvenu zvezdu u kojoj Drako Lazović i Molš Ninković 80 minuta igraju ispred svog šesnaesterca. Šta kažete na Bajer Minhen u kojem Riberi i Roben stoje iza Filipa Lama i Davida Albe? Molim vas pa kome to treba? Ko to želi da gleda? Kola se uvek slome na napadaču, koji u Evropi na jednoj utakmici od maksimalno povučenog veznog reda dobije u proseku dve upotrebljive lopte po utakmici. Umesto da ih usmeri u gol, često puta usamljen i uplašen od previše slobodnog prostora sasvim solidan napadač iste vraća nazad ili pak šalje na tribine! Nezadovoljni navijači ga čašćavaju uvredama a on onda postaje najbolji strelac Segunde ili pak sa svojim novim timom iz inostranstva dogura čak do 1/4 finala Lige šampiona!

stefan-scepovic-foto-realsportingcom-1380449652-373323

Za mene nešto potpuno neverovatno je primer KK Partizan. Ulaganja minimalna, čak šta više daleko daleko manja nego kada je u pitanju FK Partizan, rezultati neuporedivo bolji a publika prezadovoljna! Prosto mi je neverovatno da, recimo, u Kombak Areni Partizan izgubi utakmicu, a 25 000 ljudi ostane i po sat vremena po završetku iste  pevajući košarkašima i Dušku Vujoševiću. Da li ste se nekada zapitali zašto ti isti navijači već u 30. minutu fudbalske utakmice na stadionu Partizana skandiraju protiv svojih fudbalera, lupaju šamare ili pak skidaju kapitenske trake? Odgovor je jasan. Duško Vujošević je trener čiji su igrači uvek maksimalno fizički spremni, a filozofija njegove igre i igre njegovih kolega nije parkiran autobus ispod koša! Možda bi košarkaški treneri i igrali  tako, ali u košarci protivnik bez problema postiže koš i van linije 6, 25 cm. Tamo nema golmana da odbrani šut sa centra. Vrlo bitna stvar je i činjenica da se u košarci uvek traži pobednik! Kada je liga u pitanju podela bodova ne postoji! Tamo trener nikada ne može da parkira autobus ispod koša i tako uzme bod. Taj jedan mu je u suštini zagarantovan, ali gotovo i bezvredan. Pobedom tim uzima sve ili ostaje bez ičega!

Vujošević

Dakle dolazimo do starog dobrog pitanja, da li je napad najbolja odbrana ili je odbrana najbolji napad? Možda nam odgovor na ovo pitanje daje upravo Nenad Lalatović. Njegov tim je ovog proleća na svakoj utakmici igrao napadački fudbal. Trujić i kompanija su na četiri utakmice (uključujući i Crvenu zvezdu ) dali 11, primili 7 golova i osvojili  isto toliko bodova. Ako uporedite statistiku Napretka i, recimo, OFK Beograda ili Javora iz Ivanjice, vrlo lako ćete doći do odgovora. Uporedite još Nenada Lalatovića i Milana MIlanovića. Bivši trener OFK Beograda defanzivnom igrom ovog proleća ni jednom nije osvojio sva tri boda 3,  a da  zlo po njega bude veće, ovog vikenda je ostao i bez posla!

Publika

Prošle sezone Napredak je igrao u Prvoj Telekom ligi Srbije. Iako nije bio član Jelen superlige, ovaj klub je imao veću posetu od većine superligaša. Ne, Kruševac nije grad u Kini! Za sve one koji slučajno ne znaju, da kažemo i da se ovaj  grad nalazi  u zemlji Srbiji. Pitate se kako je onda poseta na utakmicama Napretka treća u Srbiji?! Navijači širom Srbije uglavnom navijaju za Zvezdu  ili Partizan, ali publika u Srbiji voli da gleda fudbal!  Napadačku igru oba tima gledaoci će uvek nagraditi aplauzima! A posle igre kakvu, recimo, pružaju fudbaleri Napretka, pravi navijači se neće ljutiti ni u slučaju poraza! Poput kukavičke igre, prazne tribine ne vode nikuda. Fudbal se igra za publiku! Gospodo treneri, ako niste polagali za „D“ kategoriju, osim rikverca, autobus ima najmanje još 5 brzina!

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *