Nenad Lalatović: Ne želimo pritisak, trudićemo se da budemo najbolji!

U opuštenoj i prijatnoj atmosferi Sportskog centra „Vujadin Boškov“, okruženi trofejima i fotografijama koje svedoče o bogatoj istoriji jednog od najvećih klubova u Srbiji, razgovarali smo sa trenerom koji je posle dugo godina navijačima Vojvodine ulio nadu da titula može da se vrati u Srpsku Atinu. Ljubazno i bez ustezanja odgovorio je na pitanja u vezi sa planovima, željama, atmosferom i problemima sa kojima se sučava.

Za sajt KAFANSKI SELEKTOR – Nenad Lalatović, šef stručnog štaba FK Vojvodina.

Kakva je atmosfera u timu posle pobede nad Borcem i činjenice da ste trenutno prvi na tabeli?

– Atmosfera je sjajna, igrači su to zaslužili svojim igrama od početka prvenstva. Jednostavno vidi se da ti momci žive za fudbal, nagrađeni smo za to što igramo ofanzivano, što smo efikasni. Žao mi je zbog kvalifikacija za Ligu Evrope, nedostajalo nam je sreće . Ipak, ja sam veoma zadovoljan, atmosfera je odlična, igrači su presrećni i apsolutno je ovo njihov uspeh – vidno raspoložen započeo je priču strateg „Lala“.

Kako ste uspeli da se izdignete posle neuspeha u Evropi, ipak se stvorila atmosfera kao da Vojvodina može da bude jedini srpski predstavnik u evropskom takmičenju?

-Kada se uzme u obzir da nam je otišlo pet standardnih igrača u mesec dana, možemo biti zadovoljni učinjenim jer smo došli na korak od ulaska u grupnu fazu. Igrali smo protiv jakog i dobrog tima, tako da je sve to bilo jedno veliko iskustvo za ovaj tim.

img_2591
Foto: Milica Stojanac

Ono što sve koji prate domaći fudbal zanima, a posebno one koji vole Vojvodinu, je to šta se dešavalo onih dana kada se prvo pisalo o ostavci, odlasku u Čukarički, pa onda ipak ostanak i pobeda koja je donela prvo mesto?

-Digla se prašina bez nekog velikog razloga. Nije lako raditi u srpskom fudbalu, svi imaju velike koristi od toga. Ja sam samo želeo da zaštitim sebe od nekih stvari. Nisam tražio ni euro više niti me je zanimalo da povećavam platu, moj ugovor je do 2017. godine. U tom momentu Čukarički mi je nudio mnogo povoljniji ugovor, ali ja ni tada nisam želeo da odem, samo sam tražio papir da ne mogu da budem smenjen dok sam među prva četiri mesta, odnosno dokle god zauzimamo poziciju koja Vojvodinu vodi u Evropu. Razlog za to je što postoje razni ljudi koji imaju veliku korist, mendžeri imaju svoje igrače i ako neki igrač ne igra, onda se ti isti menadžeri ljute, odmah žele da te smene jer ako ne igraju njihovi igrači oni gube bez obzira što ekipa ima rezultat. Tada im smeta trener koji ne stavlja u igru te igrače i naravno da žele da dovedu nekoga ko će biti poslušan i raditi ono što oni žele. Kod mene igraju najbolji, što pokazuju rezultati i da bih sebe zaštitio o takvih priča, tražio sam garanciju da ne mogu da budem, prosto rečeno, oteran ako Vojvodina ima dobre rezultate. Rekao sam da ukoliko budem među prva četiri na tabeli, a oni ipak žele da me smene, onda moraju da mi isplate 50 hiljada evra. Što znači da ako me ne budu smenili dok sam među prva četiri, te pare nikad neću dobiti – objasnio je Lalatović.

Situacija u srpskom fudbalu je daleko od dobre i vi ste jedan od prvih koji su to otvoreno rekli. Šta uraditi da se bar nešto promeni, iz nekog vašeg ugla?

Ne smatram sebe dovoljno kompetentnim da pričam o tome, ja sam trener i radim ono što je moje zaduženje.

Koliko se treneri pitaju?

-Kada sam ja u pitanju, pitam se za dosta toga, naravno sve u dogovoru sa upravom i ukoliko je to u interesu tima i rezultata. Sa te strane trenutno imam sasvim korektan odnos, ali kada je u pitanju sastav ekipe i pitanja ko će da igra, a ko ne, o tome odlučujem ja. To je moj stav i to svi treba da znaju i nema potrebe da me angažuju klubovi koji nisu spremni na takav vid saradnje.

Znači kada dobar trener ima slobodu, tu su i dobri rezultati?

-Kada trener ima slobodu u radu i za to je potrebno vreme. Rezultati ne mogu doći za kratko vreme. Kod nas klubovi, nažalost, žive samo od prodaje igrača. Mi smo imali situaciju da nam je otišlo devet standardnih igrača i onda je bilo kom treneru teško da napravi igru. Nama je to pošlo za rukom. Nje to ni malo lako, treneru je potrebno vreme i ako ima kvalitet klub treba da stane uz njega.

Trenutno si selektor reprezentacije do 20 godina. Da li imaš ambicije da jednog dana postaneš selektor A tima?

-Ja sam neko ko više voli klupski fudbal, smatram da sam još uvek mlad ali nikad se ne zna. Kada bi me ukazala ta prilika sigurno da bih bio srećan. Bio sam trener Zvezde, Vojvodine, još smo da budem selektor i onda mogu da idem iz srpskog fudbala (smeh).

Foto: Milica Stojanac
Foto: Milica Stojanac

Kada već pričamo o reprezentaciji, interesuje me vaše mišljenje o celokupnoj situaciji. Dobri igrači, sjajan selektor ali nikako da dođu neki uspesi.

-Imamo sve sjajno, i igrače i selektora. Potrebno je samo da ti igrači koji igraju za velike svetske klubove sa istim, možda čak i većim elanom, igraju i za reprezentaciju. Mi ovde nismo tako vaspitavani da nam je reprezentacija svetinja, nego smatramo da je to nešto prolazno, posebno kada se zarade velike pare. Moraju biti svesni da u nacionalnom dresu prezentuju sebe, svoju porodicu, državu.

Kako komentarišete priču oko Bojana Krkića. Pre osam godina je odbio da igra za Srbiju, a sada se spekuliše da bi ipak mogao da zaigra za nacionalni tim i tako dobije prednost u odnosu na neke druge igrače.

-Nisam preterano u svemu tome da bih mogao to da komentarišem. Činjenica je da je Krkić pre osam godina igrao u Barseloni, a evo danas ja ne znam gde on igra. Mislim da to i nije tako loš potez, ipak je reč o dobrom igraču. Ako bude igrao na nivou koji zadovoljava potrebe reprezentacije, ne vidim ništa loše u tome da mu se pruži šansa.

Navijači su ti koji komentarišu rad trenera, igre fudbalera i to je razumljivo jer su ostašćeni i žele pobede. Kako vi kao trenere gledate na to što Novi Sad nije „fudbalski živ“? Vojvodina trenutno igra dobar fudbal ali poseta na stadionu nije velika. Koliko to fali u celoj priči?

-Vojvodina je treći klub u Srbiji i ima verne navijače. Naravno da bismo svi voleli da je poseta veća, jer stvarno je lepše igrati u ambijentu kada te bodri pet ili šest hiljada ljudi. Vojvodina u ovom trenutku igra lep fudbal, prva je na tabeli, što nama ne stvara pritisak. Želimo do kraja da se borimo za titulu, ali nećemo opterećivati igrače.

Znači nema pritiska da sada kada ste prvi to tako mora ostati do kraja?

-Mi taj pritisak ne želimo, jer poslednjih 30 godina na tronu se smenjeju dva kluba, Zvezda i Partizan. Oni taj pritisak imaju, mi imamo želju da budemo što bolji. Jednostavno njihovi budžeti su mnogo veći, o tome govori i činjenica da plata jednog Kange je veća nego sve naše plate zajedno – istakao je.

Koliko bi bilo dobro za fudbal u Srbiji da Vojvodina osvoji titulu?

-Ja stalno govorim da ne mora to da bude Vojvodina, mada bih to najviše voleo, titulu treba da osvoje oni koji trenutno dobro igraju, oni koji pobeđuju, pa nebitno da li je to Radnički, Surdulica, Čukarički ili neki deseti klub. Smatram da ne treba pomagati ni Zvezdi, ni Partizanu, ni Vojvodini, treba sve da bude pošteno. Jer baš zbog toga što neki klubovi ovde imaju privilegije, srpskih klubova nema nigde u evropskim takmičenjima. Ovde nekada igraju sa pola snage i pobeđuju, a u Evropi je potrebno dati i više od sto posto da bi se pobedilo.

Navijači poneseni srećom zbog prvog mesta imaju veće apetite. Čak se spominje i dupla kruna.

-To je više neka slika koja se stvorila u medijima, a mi treba da budemo realni. Nama je otišlo šest igrača, tim smo sastavljali u hodu, dovodili smo igrače bez obeštećenja. Ne treba sad da živimo u iluzijama nego treba da igramo kao do sada, da pokažemo koliko možemo, a ne da se opterećujemo duplom krunom.

Milica Stojanac
Foto: Milica Stojanac

U nedelju idete na megdan ranjenoj Zvezdi.

-Zvezdi nikada ne treba pretiti, oni su veliki klub ali isto tako i mi. Nećemo nikoga ni da plašimo niti da motivišemo našim porukama. Naš cilj se zna, mi idemo da se nadigravamo, pa neka bolji pobedi. Ne zanima nas ime protivnika.

Novinari su ti koji sebe često predstavljaju kao trenere i selektore. Šta ti misliš o medijima koji se bave sportskim temama i koliko pratiš?

-Iskreno, ja ne pratim mnogo šta se piše, iz razloga što želim da ostanem pozitivan i skoncentrisan na svoj posao. Dešavalo se da dam neku izjavu i onda se pojavi hiljadu komentara, jer je danas dostupno da svako piše šta hoće, da kritikuju, vređujaju, baš zbog toga izbegavam to da čitam da se ne bih nervirao. Mene zanima da radim svoj posao dobro, da sam srećan sa svojom porodicom, okružen prijateljima…

Svi pričaju o vama kao o treneru koji uvek forsira ofanzivni fudbal. Da li je za to potrebna hrabrost?

-Svako ima neku svoju filozofiju, ja smatram da se fudbal igra za golove, ne volim antifudbal. Uspori se igra, nema ritma, nema fudbala… Zato ja uvek igram sa dva špica, sa ofanzivnim igračima. Smatram da ako se braniš ne možeš da pobediš, moraš da napadneš da bi dobio meč.

Kako motivišete igrače?

-Pre svega pojačam rad, ukažem im na greške, razgovaramo. Jako je bitno biti dobar psiholog, treba poznavati igrače. Uvek imaš deset zadovoljnih, koji igraju i onih dvanaest koji ne igraju. Treba posle svakog treninga da idu kući zadovoljni.

Rekli ste da je za uspeh potrebna podrška uprave kluba. Da li je vi sada imate?

-Nikada nisam rekao da je nemam, samo sam govorio da je situacija takva da klubovi više ne prodaju igrače, nego ih prodaju menadžeri. I tako su menadžeri postali bitan faktor u fudbalu, ne samo kod nas nego u celom svetu. I ja nemam ništa protiv njih, ali došlo je do toga da se u klubove dovode treneri koji su poslušni menadžerima.

Svojim postupkom i garancijom koju ste tražili od kluba zaštitili ste sebe kao trenera i na prvo mesto stavili interes ekipe. Da li je to recept i za druge trenere?

-Ne ulazim u to kako rade i razmišljaju drugi treneri, ovo je moj stav . Nije lako meni bilo da to kažem, ali jednostavno dok je dobrih rezultata biću ovde i želim da se to poštuje.

Foto: Milica Stojanac
Foto: Milica Stojanac

Kako su igrači reagovali kada se pojavila priča da dajete ostavku?

-Sigurno im nije bilo lako da saznaju da odlazi trener, a u tom momentu smo bili drugi i znali smo da imamo šansu da izbijemo na prvo mesto. Ja sam rekao da ne želim da odem, ali jednostavno trebaju mi garancije za siguran rad.

Baš zbog izjava u kojima ste otvoreno stali protiv loših strana menadžerskog posla i njihovom uticaju na trenere, postali ste ljubimac novinara. Vi ste rekli nešto što svi znamo, ali se to prećutkuje.

-Ja sam to pričao i kada sam bio trener Zvezde, Borca, ne libim se da kažem. Smatram da je to spas za srpski fudbal. Svi sve znamo, a svi ćutimo. I tako samo idemo nazad i propadamo. Ne želim da pričam za druge, pričam samo za sebe i u svoje ime. Znam da svi vi znate da je to tako, samo neko o tome sme da piše, a neko ne.

 

Jovana Kožlović

Jovana Kožlović

Rođena u malom mestu u Hrvatskoj, odrasla i živi u Srpskoj Atini - Novom Sadu. Po zanimanju diplomirani istoričar, zaljubljena u sport, novinarstvo, književnost i crveno-bele boje.
"Za mene je sport filozofija života, a fudbal i kafana dve stvari koje ne idu jedna bez druge."
Jovana Kožlović

Latest posts by Jovana Kožlović (see all)

Komentari

komentar/a

Jovana Kožlović

Rođena u malom mestu u Hrvatskoj, odrasla i živi u Srpskoj Atini - Novom Sadu. Po zanimanju diplomirani istoričar, zaljubljena u sport, novinarstvo, književnost i crveno-bele boje. "Za mene je sport filozofija života, a fudbal i kafana dve stvari koje ne idu jedna bez druge."

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *