Nikola Stojković: Ostvario sam dečački san, ispred mene su novi ciljevi!

San svakog dečaka koji počne da trenira fudbal je da jednog dana obuče dres svog omiljenog kluba. Još u detinjstvu dobio je nadimak po jednoj od Zvezdinih zvezda i krenuo iz rodnog Smedereva put Beograda da ostvari svoje ciljeve. Njegova trenutna stanica je Gornji Milanovac. Za sebe kaže da je uspeo da se podigne posle svakog pada i da je to ono što smatra največim uspehom. O odrastanju, životu u Beogradu, odlasku u drugi klub i velikim planovima za budućnost, za sajt KAFANSKI SELEKTOR – Nikola Stojković, fudbaler Metalca iz Gornjeg Milanovca.

Još kao dečak si otišao u Zvezdu, rano si se odvojio od porodice, što znači da si več tada znao da će fudbal biti tvoja profesija. Koje su prednosti, a šta su mane takvog života, odnosno ranog odrastanja?

Da, rano sam se odvojio od porodice, tada sam bio šesti razred osnovne škole. Fudbal sam počeo da treniram sa šest godina i tada sam znao da će mi fudbal biti profesija. Sve u životu ima prednosti i mane, tako i ovaj moj posao. Propustiš dosta toga, odvojen si od porodice, propuštaš važne porodične događaje, nemaš detinjstvo kakvo imaju druga deca. Ali isto tako sve to ima i svoje prednosti, radiš posao koji voliš, a smatram da je najveća prednost što sam sazreo kao osoba mnogo ranije od svojih vršjaka. Sam prolaziš kroz razne životne situacije i to te čini jačim, već sa 15-16 godina naučiš kako život funkcioniše – jasan je mladi vezista superligaša iz Gornjeg Milanovca.

Da li si se nekad pokajao što si izabrao život profesionalnog sportiste?

Ne, kao što sam rekao ovo je ono što volim, što me ispunjava. Da nije tako sigurno se ne bih odlučio za fudbal – jasan je Stojković.

Da li si nekad razmišljao o nekom drugom poslu?

Za sada ne, imam 21 godinu, nadam se da ću napraviti nešto ozbiljnije u fudbalu. Ali karijera traje do 32-33. godine, posle toga život se nastavlja. Mislim da ću o tome početi da razmišljam za par godina.

Dugo si bio u Zvezdi, potpisao profesionalni ugovor ali okolnosti su te odvele u Metalac. Kakvi su utisci i planovi za budućnost?

Da, prošao sam celu omladinsku selekciju Zvezde. Potpisao sam profesionalni ugovor, bio sam nekoliko puta na pripremama sa prvim timom… Ostvario mi se dečački san, debitovao sam za prvi tim. Ali kada sam shvatio da nisam u planovima hteo sam da idem da igram. Jer kada ste mladi, najbitnije vam je da igrate. Ja sam odlučio da odem da bih igrao. Mislim da nisam pogrešio, možda se jednog dana vratim u Zvezdu…

Ko to je dao nadimak Piksi?

To je bilo baš davno, moj prvi trener… Od tada me svi tako zovu – kroz smeh objašnjava Piksi.

Imao si vrlo turbulentne trenutke u svojoj karijeri iako imaš 21 godinu. Zvezda, pripreme sa prvim timom, ne tako sjajan period u BSK-u iz Borče, pa profesionalni ugovor… Kako si sve to prebrodio i šta si naučio iz tog iskustva?

U životu ima uspona i padova, sve se činilo idealno kada sam potpisao ugovor. Ali stvari se menjaju. Kao što sam rekao odlučio sam da odem negde gde ću igrati. Prve polusezone u BSK-u nisam često igrao. Već sledeće sezone bio sam standardan, što je veoma teško kada ste pozajmljen igrač. Igrao sam dobro, to mi je značilo u nastavku karijere, stekao sam dosta samopouzdanja.

Ko ti je najveća podrška?

Najveća podrška mi je moja porodica. Uz mene su uvek, i kada loše ide i kad je dobro. Oni su moj najveći oslonac.

Izazvao si veliku pažnju javnosti zbog , kako su mediji okarakterisali, „nedolične proslave pobede nad Partizanom“. Da li smatraš da je stvarno istorijski uspeh ako neki tim iz superlige pobedi Zvezdu ili Partizan?

Da, tako kažu… Jako mi je krivo zbog toga, nisam imao nameru nikoga da uvredim. Nisam ni pomislio da bi to neko mogao da objavi. Meni je ta pobeda značila, kao bivšem igraču Crvene zvezde. U toj euforiji sam objavio spornu fotografiju – rekao je Stojković i dodao – Pa ne znam da li je pobeda nad Zvezdom ili Partizanom istorijski uspeh ali svakako je to veliko iznenađenje i to su utakmice koje imaju veće značenje od ostlih.

Da li si imao problem zbog te objave?

Primao sam preteće poruke, pisali su mi svašta u komentarima. Na sreću sve je ostalo samo na tome. Tada sam naučio da ništa ne treba raditi vruće glave. Dva puta meri, jednom seci – jasan je Nikola.

Kako si se snašao u Metalcu, sa kim se najviše družiš od saigrača?

Mogu da kažem da sam zadovoljan. Metalac je organizovan klub, jedan od organizovanijih u ligi. Ljudi u gradu su ljubazni, svi su me lepo prihvatili. Ovde sam već godinu dana i lepo mi je. Najviše se družim sa Ivicom Jovanovićem, Boškom Dopuđem, Anteom Mitrovićem i Aleksandrom Martinovićem.

Kako komentarišeš priče da je Metalac prodao poslednju utakmicu sa Zvezdom?

Ljudi u Srbiji svašta pričaju i izmišljaju, ne obazirem se na to.

Stanje u srpskom fudbalu daleko je od idealnog ali sudeći po tvojim postupcima želiš da još neko vreme ostaneš ovde, jer verujem da si imao neke ponude za inostranstvo?

Svi igrači kod nas teže da odu u inostranstvo, pa tako i ja. Odlučio sam da dođem u Metalac da ih što više igrao, napredovao i onda bih voleo da odem. Nadam se da će se to uskoro desiti i da ćemo biti zadovoljni i klub i ja.

Šta se desilo sa čuvenom generacijom ’95. koja je u Zvezdi mnogo obećavala?

Bili smo najbolja generacija u poslednjih deset godina, barem su tako pričali. Svi su rano otišli, mislim da su neki pogrešii, neki su uradili dobru stvar. Kao što sam rekao, svi teže da odu negde, neki pogreše, neki uspeju. Uostalom ne možeš pogoditi baš svaku odluku u životu – sa optimizmom priča mladi vezista.

U poslednjih nekoliko godina od fudbalske karijere oprostili su se mnogi veliki igrači. Posle koga fudbalska igra više neće biti ista?

Definitivno je to Ronaldinjo, mađioničar… Sa kakvom lakoćom on igra, to je neverovatno. Sve na terenu radi sa osmehom na licu, uživa u fudbalu. On je moj idol .

Da li pratiš reprezentaciju i po tvom mišljenju da li ćemo uspeti da odemo u Rusiju?

Pratim, za sada smo drugi u grupi, dobro stojimo. Ja se nadam da ćemo uspeti da se kvaliifikujemo. Od 2010. godine nismo bili na velikim takmičenjima, nadam se da ćemo sada uspeti.

Mesi ili Ronaldo? Omiljeni strani klub i zašto?

Nemam omiljeni strani klub. Ali kada bih morao da biram, rekao bih Real Madrid. Dakle Ronaldo pre Mesija.

Šta smatraš svojim najvećim uspehom?

Najvećim uspehom smatram što sam postao ovakav čovek kakav jesam. Otišao sam rano od kuće, kroz sve sam prolazio sam, što me je učinilo ovakvom osobom. Srećan sam i zadovoljan zbog toga. Što se tiče karijere, za sada mi je najveći uspeh to što sam potpisao ugovor i debitovao za Crvenu zvezdu. To je bio dečački san, ostvario sam ga, sad idem dalje. Postavio sam sebi druge ciljeve.

Profesionalni sportisti nemaju mnogo slobodnog vremena, kako voliš da provedeš te retke slobodne trenutke?

Da, pogotovo jer se ovo naše prvenstvo promenom sistema takmičenja malo odužilo. Pokušavam da svaki slobodan trenutak provedem sa porodicom i prijateljima jer smo daleko.

Kafana i fudbal ne idu jedno bez drugog. Da li se slažeš sa tim?

Naravno, ali samo kada profesionalne obaveze to dozvole – rekao je za kraj mladi Nikola Stojković.

Jovana Kožlović

Jovana Kožlović

Rođena u malom mestu u Hrvatskoj, odrasla i živi u Srpskoj Atini - Novom Sadu. Po zanimanju diplomirani istoričar, zaljubljena u sport, novinarstvo, književnost i crveno-bele boje.
"Za mene je sport filozofija života, a fudbal i kafana dve stvari koje ne idu jedna bez druge."
Jovana Kožlović

Komentari

komentar/a

Jovana Kožlović

Rođena u malom mestu u Hrvatskoj, odrasla i živi u Srpskoj Atini - Novom Sadu. Po zanimanju diplomirani istoričar, zaljubljena u sport, novinarstvo, književnost i crveno-bele boje. "Za mene je sport filozofija života, a fudbal i kafana dve stvari koje ne idu jedna bez druge."

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *