Od Čelika, preko Železnika do Kupa! Intervju sa Sašom Nikolićem!

Prve fudbalske korake načinio je u Dinamu iz Zagreba. Put fudbalera ga je preko Zvezdare dalje vodio do Čelika iz Zenice, Železničara, Železnika. Usledio je novi početak, a igla fudbalskog kompasa ponovo je pokazala u pravcu Železnika. Nekadašnji prvoligaš iz istoimenog dela grada je te 1999 godine. dobio mladog i perspektivnog trenera. Na klupi „Lavova“ ostao je dugi niz godina, a pod njegovom palicom klub je čak tri puta igrao polufinale nacionalnog kupa. Veliki uspeh predstavljala je i visoka četvrta pozicija u nacionalnom šampionatu tadašnje zajedničke države sa Crnom Gorom (sezona 2002/2003). Iste godine poneo je titulu najboljeg fudbalskog stručnjaka u državi. Bile su to lepe preporuke za prvi inostrani angažman. Po povratku kući iskustvo štečeno u Kini iskoristio je za osvajanje svog prvog trofeja. Ostaće zapisano da je 2005 godine. sa svojim „Lavovima“ u finalu nacionalnog Kupa nadigrao Crvenu Zvezdu. U pitanju je bivši trener Železnika, Napretka, Banata, Lokomotive iz Plovdiva, Bežanije i mnogih drugih klubova. Treba dodati još da se bavio i malim fudbalom, i bio golman reprezentacije u nekoliko navrata kada je ovaj sport u pitanju. U nastavku priče na pitanja Kafanskog selektora odgovara gospodin Saša Nikolić.

10155592_433236090146682_2675373188715315515_n

Šaša, recite nam gde je bilo najlepše?

Najlepše je bilo na samom početku u Železniku. Sve dugujem porodici Bulić koja mi je ukazala šansu odnosno poverenje da budem trener FK Železnik i na taj način me usmerila na moje sadašnje zanimanje.  Normalno svaki klub je ostao u mom srcu i vezao sam se za sredine u kojima sam radio tako da je i FK Napredak iz Kruševca ostao duboko urezan u mom srcu. U Kruševcu me je publika poseno zavolela i podržavala. Bila je to obostrana ljubav.

A kada je igračka karijera u pitanju?

Svaki klub u  mojoj karijeri je sa sobom nosio nešto posebno. Ipak kada sam iz FK Zvezdare otišao u Čelik iz Zenice, atmosfera u klubu i ljudi koji su tad vodili klub dali su jedan da kažem poseban  pečat mojoj karijeri. U svakom klubu gde sam igrao stekao sam mnogo prijatelja i svuda je bila dobra atmosfera što mi je bilo veoma bitno, ali eto pored Čelika u najsvežijem sećanju je recimo Železnik gde sam bio i kapiten ekipe i gde sam završio igračku karijeru! U klubu je sve bilo fenomenalno! Od uslova, trenera, ljudi koji su vodili klub. Bila je odlična atmosfera, a imali smo i veliku grupu kvalitetnih igrača od kojih su mnogi igrali u najvišim rangovima i kvalitetnim takmičenja. Mnogi od njih su danas fudbalski treneri, odnosno moje kolege.

sasa-nikolic-ndjur

Gde ste trenutno, kakvi su Vam planovi?

Momentalno čekam angažman. Zante da se danas do posla dolazi veoma teško, pogotovo trenerskog. Ipak, optimista sam i nadam se da će se pregovori koje vodim uspešno okončati!

Posle osvajanja Kupa sa Železnikom, FSS je u Vama prepoznao kvalitet i dao vam posao selektora U17 selekcije našeg državnog tima. Recite nam nešto o tom periodu?

Jedan od najlepših perioda u mojoj trenerskoj karijeri. Mislim da je vrhunac karijere biti selektor, pogotovo dobiti šansu za rad sa najboljim mladim igračima. Radili smo kvalitetno, borili se i trudili da predstavljamo svoju zemlju na najbolji način. Žao mi je jer smo na završnim kvalifikacijama izgubili u nadoknadi vremena od vicešampiona Engleske. Presudio nam je jedan od najboljih igrača Arsenala, Teo Volkot. Njegov gol u nadoknadi vremena pobedio je jednu sjajnu generaciju. Bili su to sjajni momci koji su napravili velike karijere. Igrali su Krstičić, Savić, Medojević, Škuletic, Miljković, Smiljanić, kao i mnogo momaka koji sada igraju u našim najboljim klubovima. Generacija rođena 1990. godine je stvarno bila ekipa za primer. Kako na terenu, tako i van njega. Ali jednostavno nismo imali sreće. Povrede bekova i tumbanje pozicija u timu su nas koštali plasmana na smotru najboljih mladih igrača Evrope. Rekao sam to tada a evo ponavljam i sada. Momci su imali kvalitet, a kao tim smo to i zaslužili.

Ako se ne varam, posle U17 selekcije radili ste u Napretku iz Kruševca. U Lazarevom gradu ste i dan danas rado viđen gost. Čarapani ne zaboravljaju vaše odlične partije i rado bi Vas ponovo videli na klupi Napretka. Kakve su šanse da se jednog dana vratite pod Bagdalu?

U fudbalu je sve moguće. Kruševac je vrlo lepa fudbalska sredina koju nikad neću zaboraviti. Nadam se da ću kad tad opet imati tu čast da povedem Napredak u neke nove pobede. Čarapani obožavaju fudbal. Odnos tih ljudi, odnosno navijača prema meni kao i moj prema njima je bio nešto najlepše što čovek moze da doživi! Kasnije, kada sam dole došao kao gost sa Banatom ceo stadion je skandirao moje ime. To i skandiranje najvatrenijih navijača, popularnih „Jakuza“ kada je Napredak gostovao kod Bežanije čiji sam tada bio trener nikada neću zaboraviti.

sasa nikolic 2v

Banat, Sloga i Inđija čekirali su kartu za novi inostrani angažman. Pre tri, četiri godine bili ste trener Lokomotive iz Plovdiva. Kako Vam je bilo u Bugarskoj?

Jedno lepo iskustvo i klub koji ima fenomenalne navijače! Igrom slučaja nismo uspeli da izborimo plasman u Evropu. Imali smo isti broj bodova kao i naš direktni konkurent. Na žalost navijača iz Plovdiva, ali i na moju veliku žalost bolji međusobni skor odlučio  je ko će ići u Evropu.

Za pravog trenera su svi igrači podjednako važni. Ipak zna se da svako od Vas ima nekog svog miljenika na terenu. Da li bi ste nekom od Vaših bivših igrača dodelili tu titulu? Da li bi ste izvdvojili nekog ko je napravio recimo veliku inostranu karijeru, odnosno nekog ko je doprineo vašim dobrim rezultatima?

Uh, bilo je mnogo dobrih igrača. Lomić, Mijajilović, Bates, Marković, Slović, Prole, Pavlović, Punosevac, Đordjevic, Markovski i mnogi drugi. Sigurno sam nekog preskočio i nadam se da mi neće zameriti. Mislim da je Joca Markovski imao najviše potencijala od svih igrača sa kojima sam radio i mislim da je mogao da napravi još uspešniju karijeru iako je u Ukrajini ostavio dubok trag.

Iako ste po opisu posla stacionirani na klupi, ni katedra Vam nije strana. Koliko sam uspeo da saznam redovan ste predavač na seminarima za sticanje UEFA licenci za fudbalske trenere?

Do skora sam bio redovan predavač u školi i radio sam u ispitnim komisijama za dobijanje svih licenci (C, A, B i PRO). smatram da imamo jednu od boljih fudbalskih škola pod pokroviteljstvom UEFE. Zahvalan sam ljudima iz saveza i rukovodiocima škole što su mi ukazali čast i zadovoljstvo da radim u taj posao!

Ima li među vašim učenicima nekih bivših fudbalskih imena sa naših prostora? Možda Vaš neki bivši igrač?

Bio sam u komisijama kad su polagali Nemanja Vidić, Robert Prosinečki, Vučičević i mnogi drugi. Što se tiče mojih igrača ima dosta njih koji polako ali sigurno uplovljavaju u trenerske vode. Neki od njih koji su tek na početku, završili su B odnosno A licencu. U toj grupi su recimo Slović, Marjan, Grubelić itd.

nikolicsasa6

Mora li Srpska trenerska struka da brine za budućnost?

Imamo puno odličnih trenera koji stvarno mogu mnogo da daju našem fudbalu, ali i da nas na najbolji način promovišu u inostranstvu. Ipak tu su i problemi sa kojima se suoče u našim klubovima, počevši od infrastrukture preko igrača do finansija. Da bi preživeli klubovi su primorani da prodaju igrače. Trener ne može da napravi kontinuitet rada pa samim tim izostaju i rezultati. Najbolji primeri su recimo naš novi selektor, Radovan Ćurčić dok je radio u Javoru. Vlada Milojević iz Čukarickog, Švaba Đurdjevic iz OFK-a i mnogi drugi. Sve moje kolege u Srbiji su u nezahvalnom položaju. Imate situaciju gde mi kao treneri završimo pripreme sa ekipom, pa se tek onda dovode igrači koji su naravno nespremni i neuigrani. Sve što iole vredi se mora prodati, a traži se rezultat. U takvoj situaciji po nepisanom pravilu glavni krivci smo mi treneri. I to će uvek tako biti.

U fudbalskoj čaršiji važite za ozbiljnog porodišnog čoveka. Da li se u vašoj porodici nazire možda neki budući fudbaler?

Moj sin igra u FK Brodarac a na njemu je da li će postati fudbaler. Stalno mu pričam da u fudbalu čovek mora da daje sebe 100%! On fudbal još uvek gleda kao igru i zabavu što on u suštini i jeste. Ipak za velike domete igrač iz sebe stalno mora da izvlači maksimum. Mora raditi individualno, mora da trenira svakodnevno. Naravno, sve ovo pričam mojim igračima ali i mom sinu,  pa ko to prihvati taj će sigurno i uspeti. U fudbalu prolaze uporni vredni i radni, a ne oni koji imaju talenat i misle da im je to dovoljno, odonosno koji se ne posvete maksimalno treningu i radu.

sp-zeleznik

Saša puno hvala na izdvojenom vremenu. Mi iz Kafanskog selektora Vam želimo puno uspeha u daljem radu, i za sam kraj Vas pitamo za recimo neki trenutak iz dosadašnje karijere koji nikada nećete zaboraviti?

Hvala Vama, ja sam Vam uvek tu za priču o fudbalu. Uh… Recimo Kup sa Železnikom i tuga sa reprezentacijom, odnosno neostvaren plasman na gore pomenuto prvenstvo. Svi su nam čestitali plasman, niko nije znao da smo primili gol u nadoknadi vremena. Eto to su recimo dva nezaboravna trenutka, jedan srećan i jedan mongo mnogo tužan. Ipak sve je to fudbal i to ga čini interesantnim. Nekada donosi tugu, nekada radost. Na svu sreću u mojoj karijeri do sada je bilo mnogo više srećnih nego tužnih trenutaka.

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *