Da li je Partizan zaista državni projekat?

Lotar MateusPočeli su Dragiša Pejović i Boban Dmitrović. Nastavio Asprogenis, a oglasio se i Lotar Mateus. Četiri drvceta dovoljna da zapale celu Srbiju. Prva dvojica, saigrači i bivši fudbaleri Borca iz Čačka, tvrdili su da je Partizan sa Zebrama igrao dve nameštene utakmice. Kiparski golman Nikolas Asprogenis, koji je od početka svoje karijere (2004 godina) pa do danas branio na ukupno 21 utakmici (od toga 17 u Partizanu), pre otprilike godinu dana dao je intervju za portal po imenu „Sport 26“. Kako i  sami možete da pročitate, Asprogenis je izjavio je da ga je neko „zvao“ i ponudio mu pare da primi gol. Kaze da je zbog toga otišao iz Partizana, da je trenutno bez angažmana i da bi pešice otišao u Novi Pazar čiji je predsednik u to vreme bio bivši doktor Partizana, Sead Malićević. Poslednji u nizu Lotar Mateus u svojoj autobiografskoj knjizi, navodno je napisao kako je Partizan za vreme njegovog mandata u Humskoj pustio Rad i tako se revanširao „Građevinarima“ za poklonjena tri boda iz prethodne sezone. Uz tvrdnje navedene gospode, navijačima Crvene zvezde sporni su još Tomislav Karadžić, Mirko Marjanović, raznorazne sudije i gotovo svaka pobeda Partizana. Državni projekat, raznorazne filijale, mahinacije , stadion…

Mirko Marjanović i država…

Da počnemo od 1990. godine. Iako je pokojni Mirko Marjanović na čelo kluba došao godinu dana ranije – da ne bude zabune, titulu prvaka Jugoslavije 1989. godine osvojila je Vojvodina iz Novog Sada – Mirko Marjanović je navodno bio strah i trepet. Uspešan političar, državni funkcioner, a po odlasku iz Partizana u dva navrata i predsednik Vlade Srbije (1994. i 1998.). Iako je po rečima starijih navijača Crvene zvezde Mirko bio „jači“ igrač  od Toleta, verovali ili ne, titulu je te, kao i naredne dve godine uzela Crvena zvezda. Da stvar bude još interesantnija, za vreme njegovog mandata u Partizanu, Crvena zvezda je postala i prvak sveta. Iako je u to vreme iza Partizanovih leđa navodno stajala država, na grudima fudbalera iz Humske bio je upečatljiv crveni natpis „AIWA“. Dok je veliki gigant iz dalekog Japana sponzorisao drugoplasirani Partizan, prvaka te iste zemlje i čak celog sveta sponzorisala je jedna, u to vreme, državna firma.

Sponzori Partizana

Na crveno-belim dresovima šepurio se natpis „Clasic“. Za mlađe generacije koje se ne sećaju, u pitanju je proizvod Duvanske industrije Niš, cigarete „Classic“. Uzeo je Partizan titulu 1993. i 1994., a Mirko Marjanović otišao dalje u svet politike. Marjanovića je nasledio Božidar Martinović. Martinovića kasnije Ivan Ćurković a za vreme njihovih mandata u Humskoj na dresovima Partizana su se smenjivala imena raznih svetskih firmi i njihovih proizvoda. Dok su Savo Milošević, Saša Ćurćić, Dragan Čirić, Saša Ilić i mnogi drugi asovi Partizana na dresovima nosili natpise GOMA, PEUGEOT, OKI; njihove kolege na drugoj strani brda su i dalje ostale verne državi. Tako su Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Goran Bunevčević, Dejan Savićević na svojim dresovima nosili natpise „BEOBANKA“ i „PILS“. Beobanke se verovatno svi sećate, a PILS postoji i danas, u pitanju je jedna vrsta piva koju pravi BIP iz Beograda.  Vreme je za prvi presek stanja. Dakle, od 1990. godine pa sve do 2000., Partizan je ukupno osvojio 5 titula, Crvena zvezda 4 i Obilić 1. Da nije bilo Obilića takvog kakav je bio, ovaj skor bi bio nešto drugačiji. Pošto je Partizan te sezone bio tek treći, a Zvezda druga, slobodno možemo da kažemo da bi skor večitih rivala u ovih 10 godina bio 5:5 . Po navodima pojedinih medija, i starijih navijača Crvene zvezde, za ovih 5 titula Partizana zaslužni su država i  pokojni Mirko Marjanović. Imena koja su u ovom periodu igrala za Partizan, a kasnije i u najvećim svetskim klubovima, navodno su najmanje  zaslužna za pomenute rezultate.

Sponzori  Zvezda

Filijale i nameštanja…

Borac Čačak, Smederevo, Sloboda iz Užica, Hajduk Kula, Metalac, Banat, Radnički Kragujevac, Rad, BSK Borča, Mladost Lučani, Jagodina… Sve su to navodne filijale Partizana. Sve su to klubovi sa kojima Partizan namešta utakmice. Tačno je da Partizan ima svoju filijalu. U pitanju je Teleoptik, klub koji se takmiči u Prvoj Telekom ligi Srbije. Tamo stasavaju Partizanovi klinci, tamo su izbrušeni dijamanti  poput Stevana Jovetića, Matije Nastasića, Lazara Markovića… Pomenuti klubovi su Partizanu nebrojano mnogo puta uspeli da zagorčaju život. Tako je recimo, prošle sezone Borac iz Čačka izbacio Šampiona iz kupa. Hajduk iz Kule je Partizanu često umeo da  otkine i sva tri boda, a gostovanje na popularnoj „Džombas areni“ važilo je za jedno od  najtežih. Treba dodati i činjenicu da je najskuplji transfer u istoriji naše prve lige realizovan upravo između ova dva kluba. Verovali ili ne, Partizan je svojoj „filijali“ Hajduku Ljubomira Fejsu platio neverovatnih 1.2 milona EUR. Koliko su odnosni ova dva kluba bili dobri svedoči i činjenica da je Branislav Trajković, koga je Ivan Tomić želeo u paketu sa Fejsom u Partizan stigao tek ovog leta, i to posle četiri godine provedene u dresu Vojvodine. Kada je u pitanju Jagodina treba pomenuti Ognjena Mudrinskog, Goran Gogića, Predraga Rajkovića i recimo, Danijela Mihajlovića. Sve su to odlični fudbaleri koji su opet iz Partizanove „filijale“ prešli u redove njegovog najvećeg rivala, ekipu Crvene zvezde! Od ovih transfera Jagodina je do sada dobila tek toliko novca da može da plati jednog kvalitetnog advokata. Najnoviji primer filijale, odnosno nameštanja utakmice je ekipa Rada. Zakleti zvezdaš, Ranko Stojić, je pre par meseci posle dugo godina na čelu kluba napustio superligaša sa Banjice. Za vreme njegovog mandata Partizan je navodno namestio dve utakmice sa Radom. Tako je bar u svojoj knjizi napisao bivši trener Partizana, Loter Mateus. Kao primer uspešne dugogodišnje saradnje Partizana i Rada navešćemo  fudbalere Crvene zvezde koji su u u tom periodu nastuplai na pozajmnici u redovima „Građevinara“. Naravno, tu su i fudbaleri koji su iz Rada Partizanove „filijale“ prešli u redove najvećeg  rivala , iako ih je Partizan želeo u svojim redovima. I dok je Partizan svojoj „filijali“ transfere Predraga Luke, Vladimira Jovančića i Nemanje Kojića isplatio do poslednjeg dinara, ovih dana čelnici Rada se spremaju na putovanje do Švajcarske. Razlog, posete FIFI biće tužba zbog neisplaćenih dugovanja za navedene transfere na relaciji Banjica – Marakana.

Kaludjerovic

Iz Zvezde u Rad: Ognjen  Ožegović, Boban Bajković, Goran Čaušić, Filip Đorđević, Uroš Đurđević, Ivan Duduić, Filip Kljajić, Marko Ljubinković, Slavko Perović, Andrej Mrkela, Vujadin Savić, Jagoš Vuković.

Iz Rada u Zvezdu: Goran Bunjevčević, Miloš Dimitrijević, Stevo Glogovac, Andrija Kaluđerović, Nemanja Pejčinović, Aleksandar Pantić, Luka Milivojević.

Za sam kraj ovog dela priče moram da vam pokažem jedan jako zanimljiv video materijal. Naime 5.5.2007. godine Crvena zvezda je u Humskoj, na 130. po redu večitom derbiju, pobedom proslavila titulu. Na golu Partizana stajao je upravo Nikolas Asprogenis. Strelac vodećeg gola upravo na njegovu asistenciju bio je Igor Burzanović. Ako pogledate ovaj pogodak Burzanovića, vrlo lako možete zapitati sebe ko je ustvari zvao Asprogenisa i da li je on zaista odbio novac!? Ako je to pak samo glupo pitanje,  definitivno ćete dobiti odgovor zašto je Asprogenis u stvari otišao iz Partizana na kraju te sezone.

Tole i ostale teorije zavere...

Nepunih mesec dana po dolasku Tomislava Karadžića, Crvena zvezda je upravo u Humskoj proslavila svoju poslednju osvojenu titulu. Te godine za nijansu jači tim Crvene zvezde bio je uspešniji od ekipe Partizana. Za divno čudo Toleta niko nije ni pomenuo. Sedam godina ranije na čelo tadašnjeg FSJ došao je Dragan Piksi Stojković. Za vreme njegovog mandata na Terazijama (2000- 2005) Crvena zvezda je osvojila 4 titule prvaka Jugoslavije. Važno je pomenuti i činjenicu da je sa dresa Crvene zvezde konačno nestala država. Umesto „PILSA“ došao je natpis „SHARP“! Posle četiri godine na čelu FSJ , popularni Pikspi  je preuzeo mesto predsednika Crvene zvezde. Sa njim na čelu kluba iz Ljutice Bogdana stigle su još dve titule. Bila je to sjajna generacija Crvene zvezde, „TOYOTA“ na dresu Suzuki na terenu. Ako neko da sebi za pravo da osporava ove dve titule kluba sa Marakane, sa njim definitivno nešto nije u redu.

Bebeto

Nasuprot tome na drugoj strani brda nezadovoljstvo i smena uprave, protesti navijača, ali isključivo protiv iste. Nikome nije padalo na pamet da ruši tadašnji FSSCG. Najsvetlija tačka sa početka ovog veka u Partizanu je bilo igranje u Liga šampiona i veliki sponzori Superfund, VW i MSI. Konačno se na dresu Partizana našla i jedna državna firma. U 1/8 finala UEFA kupa (2005. godina) dres Partizana krasio je veliki plavo beli nadpis „Imlek“. Prethodnik Imleka, Superfund, ostaće upamćen kao sponzor sa kojim je Partizan prvi put zaigrao u Ligi šampiona. Odlaskom Dragana Stojkovića za Zvezdu su krenuli loši dani. Sve se to nekako poklopilo sa promenama u Partizanu i postavljanjem Ivana Tomića na mesto sportskog direktora. Bivši vezista se odlično snašao na svojoj novoj funkiciji.  Bugarskog „Bebeta“, Asena Nikolova, zamenio je portugaski „DOKTOR“, Almani Moreira.

sp-tomic-i-mo

Leđa mu je čuvao Brazilski „GLADIJATOR“, Antonelo Žuka, a prethodnicu mu je predstavljala senegalska „CRNA MAMBA“ Lamin Dijara. Ovaj trio potpomognut Raćom Petrovićem, Stevanom Jovetićem, Zoranom Tošićem, dvojicom Ivana (Obradović, Stevanović) i dvojicom Božovića (Drako, Mladen) bio je nezaustavljiv na terenima Srbije. Za sve one koji se ne sećaju, u Evropi ih je zaustavila politika. Za zelenim stolom u Švajcarskoj, i pored pobede od 12:1 nad Zrinjskim iz Mostara, Partizan je bio izbačen iz Kupa UEFA. Ipak, titulu pravaka te godine niko nije mogao da im oduzme. Usledile su kvalifikacije za Ligu šampiona i susret sa velikanom iz Turske. Na klupi Fenerbahčea sedeo je Luis Aragones, u napadu igrao Daniel Guiza, na sredini majstor Alex, a u odbrani Roberto Carlos.  Imao je muke Slaviša Jokanović da sastavi tim. Moreira je imao parne kartone, Žuka bio povređen… U pomoć je priskočio Tomislav Karadžić! FSS čiji je Tole bio predsednik nije dozvolio Zoranu Tošiću i Ljubomiru Fejsi da se vrate sa Olimpijade iz Kine i pomognu svom timu. Na muku Partizana nadovezao se i škotski arbitar Tomson koji je poništio treći gol Partizana na toj utakmici i svirao diskutabilan penal nad Aleksom.  Na kraju u Beogradu 2:2, u Istanbulu 2:1, dalje je otišao Fener. Usledile su dve posne godine u Evropi, ali i trofeji na domaćoj sceni. Došla je  2010. godina i nova liga šampiona. Kao pojačanje za istu stigao je i Vladimir Stojković, pre njega je sa Marakane došao i tehnološki višak po imenu Kleo. Tadašnja Vlada Srbije želela je da proda EPS. Došlo se na ideju da se logo ove državne firme nađe na dresu Partizana i tako napravi reklama. Bio je to tek drugi državni sponzor na dresu crno belih. Novac od tog sponzorstva Partizan nikada nije dobio i to svi vrlo dobro znaju. A jedina stvar po kojoj će ostati upamćena ova stradanja je i mrak na utakmici sa Arsenalom u Beogradu. Trafostanica EPS-a nije mogla da izdrži napore četiri Partizanova reflektora. Da nije bilo dobre volje Aresna Wengera, ova utakmica ne bi bila ni odigrana.  Po završetku te sezone Partizan je ostao i bez sponzora, a nije ga bilo sve do početka prošle, kada je sponzor postao LAV pivo, kompanija Calsberg. Drugi presek kaže, 6:4 za Partizan.

EPS

Za to vreme Crvena zvezda grca u dugovima. Na njenom čelu se nalazi bivši napadač, ali i u to vreme aktuelni gradonačelnik jednog grada i član vladajuće političke stranke u Srbiji.  Na Marakanu je posredstvom tadašnje vlade došao Vladimir Putin. Na njegovo zalaganje generalni sponzor kluba sa Marakane postao je moćni GAZPROM!  Požare koji su Zvezdi nebrojano mnogo puta pokušali da zapale licencu, često je umeo da ugasi i Telekom Srbija, NIS i mnoge druge državne kompanije. Promena vlasti u Srbiji poklopila se i sa promenom vlasti na Marakani. Crvenoj zvezdi su otpisani milionski dugovi i klub je i pored minusa, teškog oko 30 miliona EUR, nastavio sa normalnim funkcionisanjem. Hajduk iz Kule je ugašen zbog duga iz 1992. godine, a njegova težina je bila čak 15 puta manja od Zvezdinog. Čisto da napomenemo da je Kula, poput Beograda, grad koji se nalazi u Srbiji. Novom Pazaru nije dozvoljena registracija fudbalera na početku ove sezone zbog duga od 80 000 EUR, a krivac je bio Partizan, tačnije Tomislav Karadžić… Podigla se fudbalska Srbija. Pojedini klubovi nisu hteli da igraju svoje utakmice. U Beogradu su bile demonstracije, tražila se pravda u fudbalu… Kada su svi dobili ono što su hteli na vapaje recimo Slobode iz Užica ili Donjeg Srema, borci za pravdu ne daju ni pet para. Da li su se umorili ili se pak opet čeka neki susret Partizana pokazaće vreme.

TELEKOM Srbija

Stadion…

Još jednom je država rešila da pomogne Partizanu.  Ovoga puta, ideja je bila da se ovom klubu oduzme  stadion. Po narodnim verovanjima i predanjima, stadion u Humskoj napravljen je isključivo i samo od  novca JNA, koja uzgred ne postoji skoro 20 godina. Gradili su ga isključivo samo vojnici i Partizan nikada u ovaj stadion nije uložio niti jedan jedini dinar. Za razliku od njega, istorija kaže da je Marakana napravljena isključivo i samo od privatnog kapitala i rukama navijača Crvene zvezde.  Brojne rekonstrukcije „Fudbalskog Hrama“ nimalo nisu važne, a sporan je i ugovor po kom je 1990. godine ovaj stadion prodat Partizanu. Da ga mnogobrojne uprave Partizana nisu održavale i više puta renovirale, od njega bi danas u Humskoj bili sama temelji. Možda to u principu i jeste nečiji cilj. Temelji stadiona za temelje tržnog centra!

stadion...

Kako i sami možete da primetite poslednjih 25 godina tri državne zajednice i na kraju sama Srbija čvrsto stoji iza FK Partizan. Partizanu se daje šakom i kapom, Crvenoj zvezdi samo oduzima i krade. Dakle, godinama unazad uz Partizan su bili komunisti, socijalisti, radikali i demokrate, a ako kojim slučajem Partizan i ove sezone osvoji titulu, na ovaj niz neko će pridati i naprednjake. Zvezda, kao stub srpstva i uz Novaka Đokovića, naš jedini brend ima najveću armiju navijača u Srbiji, daleko, daleko veću od Partizanove na primer. Kako i zašto, ne znam. Matematički je takođe  nemoguće, ali u Srbiji izgleda uvek pobedi izbor manjeg broja navijača, pa su tako već više od 25 godina na vlasti bili ljudi naklonjeni Partizanu.

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

2 thoughts on “Da li je Partizan zaista državni projekat?

  • 16. марта 2014. at 09:23
    Permalink

    Od 1999. do 2006 Crvena zvezda je osvojila 4 titule Jugoslavije,SCG,i Republike Srbije.To je 7 a ne 5 godina kako ti to predstavljas,jer je i Partizan izmedju bio 3 puta prvak

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *