Partizanov univerzalni vojnik – Milan Stojanoski!

Partizanov univerzalni vojnik – Milan Stojanoski!

Ponovo libero, ponovo libero… Tako je onomad rekao Mateus te za Partizan i ovdašnji klupski fudbal istorijske  2003 godine. Jer kad juče ti izgleda blizu, sutra uvek daleko je… Tako danas  između redova veli njegov nekadašnji  učenik i univerzalac iz redova Partizana, Milan Stojanoski.

Fali nam to juče…  Nekada je u fudbalu postojao sistem i znalo se ko šta radi. Danas je ovako kako je i nisam baš veliki optimista koji veruje u to bolje sutra. Ne bih komentarisao previše. Vidite i sami kakvi su rezultati naših klubova. Pa nije Zvezda slučajno pokorila svet u Tokiju…

Da ostavimo Tokio i skoknemo do Zrenjanina?

Šta da vam kažem, to je bio početak moje profesionalne karijere. Imao sam sreće da u prvi tim uđem u pravo vreme. Proleter je tih godina imao odličnu ekipu, a fudbal se u to vreme, ako tako mogu da kažem igrao za napadače. Tada je svaka ekipa imala jendog klasičnog centarfora. U Partizanu je bio Savo Milošević. U Zvezdi moj bivši saigrač Darko Kovačević. Radivoje Manić u Radničkom iz Niša, Vanja Grubač u OFK Beogradu,  Plazinić u Mladosti iz Lučana, Budimirović u Čukaričkom …

Dve golgeterske sezone u Proleteru bile su odlična preporuka za Partizan?

Na moju veliku sreću, struka iz Humske je tako procenila. Poziv Partizana, odnosno Nenada Bjekovića nisam mogao da odbijem. Lako smo se dogovorili oko svega i ubrzo sam počeo da delim svlačionicu sa Tomićem, Savićem, Trobokom, Taševskim, Krstajićem, Bolićem, Rašovićem.

Foto: partizan.rs

Debi je bio protiv Kroacije u Beogradu?

Tako je debitovao sam 31. jula protiv Dinama, a šest dana kasnije u Zgarebačkom hotelu doživeo tešku povredu. U pet ujutru me je probudio jak bol u leđima i sačekala duga pauza. Dok su saigrači u šampionatu lečili teške rane iz Zagreba, ja sam se lečio u Igalu. Pauza je trajala skoro godinu dana. U prolećnom delu sam odigrao utakmicu ili dve, i to po par minuta. Izgubio sam preko 15 kilograma, reflekse na levoj nozi… Ma bilo je strašno. Imao sam sreću da sam bio fizički jak. 

Nova sezona i novi početak?

Tako nekako. Sećam se priprema na Tari, odnosno  u Austriji te 1998. godine. Bio sam željan fudbala i odradio odlične pripreme. Dao sam u pripremnom periodu preko 20 golova. Ipak, utakmicu protiv Batumia u Beogradu odgledao sam sa tribina. Posle takvih priprema za mene dakle nije bilo mesta ni na klupi. To mi je jako teško palo. Razmišljao sam da batalim fudbal…

Ipak, par dana kasnije krenuo si na revanš u Gruziju?

Uh ta Gruzija je bila pakao. Teren u Batumiu na stotinak metara od mora… Temperatura preko 40 stepeni. Veče pred utakmicu na treningu se povredio Gerasimovski. Zoltan Sabo zauzeo njegovo mesto libera u startnih jedanaest  a ja dobio šansu na klupi. Dinamo je rano poveo. Tamo negde oko tridesetog minuta nesrećni Sabo je pokidao prednje ukrštene  ligamente. Na klupi pored mene sede Krstajić i Svetličić, prilazi nam Bjeković i kaže „Mitko ajde da igraš libera“.

Znači, ipak te nije izmislio Mateus?

Mislim da je ideja potekla direktno od Bjekovića. Tri godine pre toga ja sam sa Proleterom gostovao protiv Partizana na JNA. Gubili smo 1:0 pred kraj prvog poluvremena, a naš kapiten i libero, Predrag Luburić dobio crveni karton. Trener Toša Manojlović na njegovu poziciju iz napada vrati mene. Partizan je jedva dobio tu utakmicu sa 2:1, a ja odigrao odlično. Tu je Bjeković video mene kao libera i to vam jasno govori koliko je znao fudbal i koliko je bio pametan i posvećen svakom fudbaleru.

Foto: partizan.rs

Šta se dešavalo posle 1:0 u Batumiu i prolaska u narednu rundu?

Posle Dinama Partizan je prvi put prošao Njukasl i kansije izgubio od Lacija, a Milan Stojanoski zahvaljujući Nenadu Bjekoviću postao libero.

Da li si zamerio to Bjekoviću? 

Uništio mi je karijeru tim potezom. Šalim se naravno – Bjekoviću ništa ne zameram. U Humskoj sam u tom prvom mandatu ako izuzmemo povredu proveo tri lepe sezone. Delio svlačionicu sa asovima poput Krstajića, Vukića, Ilića, Ivića, Duljaja i mnogih drugih. Uspeo sam da osvojim titulu, odnosno KUP Srbije. Možda bih kao napadač napravio veću karijeru, ali Bože moj…

Usledio je transfer u Izrael?

Da da , usledio je transfer u Beitar iz Jerusalima. Na poziv aktuelnog  selektora Izraela Elia Gutmana postao sam igrač Beitara. Gutmanu je trebao libero, Ranko Stojić poslao moje kasete i tako sam se ja našao u Izraelu. Imali smo odličnu ekipu. Neki biznismen je doneo novac u klub i kupio sve ono najbolje iz Izraela. Zajedno samnom došao je i hrvatski reprezentativac i odličan igrač u to vreme, Đovani Roso.

Sem fudbala tu si se malo bavio i menadžerstvom?

I odmah propao!  Pa Gutman me je jako cenio. Jednom me je pitao da mu preporučim  nekog štopera iz Srbije koji bi mogao da igra uz mene. Naravno, preporučio sam mu svog dugogodišnjeg saigrača i cimera, Branka Savića. Nisam bio dovoljno pametan da mu uzmem proviziju, pa je moja menadžerska karijera tako odmah na samom početku propala.  Ostali smo u Jerusalimu godinu dana. Ja sam imao ugovor na tri godine, ali je taj biznismen posle godinu dana napustio klub. Otišla je kompletna uprava, trener… Na kraju smo završili na sudu.

Usledio je povratak u Partizan?

Pa Partizan je u tom trenutku imao dva jako mlada štopera. Dejana Ognjanovića i Ivana Stankovića. Njihov kvalitet se nije dovodio u pitanje, ali im je manjkalo iskustva. Branko Savić i ja smo Bjekoviću tu došli ko kec na desetku. Tako je počeo moj drugi mandat u Partizanu. Ovoga puta došao sam kao štoper.

Taj drugi mandat obeležila je titula, odnosno Liga šampiona…

Sa Tumbom smo imali osvojenu titulu već na polusezoni, ali je on zbog sukoba sa nekim novinarom  podneo ostavku i otišao. Umesto njega je kao što znate došao Mateus. Uspešno smo završili sezonu i ja sam želeo novi transfer. Posle priprema na Tari, ekipa je otišla u Nemačku, a ja pošto sam imao neke ponude ostao u Beogradu. Trenirao sam samostalno na Teleoptiku skoro tri nedelje, a transfer je na kraju propao.

Izgleda da je Liga šampiona bila suđena?

Izgleda da je tako. Verovatno se sećate pripremne utakmice Partizana i Dinama iz Zagreba tog leta. Bila je ta neka tuča navijača, šta već ne znam ni ja. Neko je u toj gužvi Andriji Delibašiću povredio zglob. Tako se neposredno pred susrete sa Đurgardenom Mateus našao u problemu zvanom „manjak napadača“.

Uzročno posledniča veza te je ponovo vratila u napad?

Haha Da da, opet je Dinamo (Kroacija) umešao prste. Pa ja sam posle propalog transfera u inostranstvo ponovo počeo da treniram sa ekipom. Neki dan pred prvu utakmicu sa Đurgardenom meni na treningu priđu Mateus i Miša Radaković. Miša me gleda a Matesu kaže, „Milane, ja nemam napadača za Đurgarden. Jel bi mogao ti da odigraš?“ Naravno da nije morao dva puta da me pita.

Foto: partizan.rs

Dvomeč sa Đurgardenom?

U Beogradu je bila opasna utakmica. Baš se dobar fudbal igrao. Nismo pobedili, ali imali smo pozitivan rezultat. U Švedskoj prava ludnica. Gubili, izjednačili. Dobili penal, poveli. Oni izjednačili neki minut pre kraja. Bogu hvala, uspeli smo da se odbranimo i prođemo dalje.

U duelu sa Isaksonom si jako iskusno gurnuo loptu napred i pao. Jel bio penal?

Hahaha Ma kakav penal… Iskusno sam pao, a sudijina je uvek poslednja.

Zicer protiv Njukasla u Beogradu?

Joj to u Beogradu. Andrija se oporavio i počeo utakmicu. Ipak u prvom poluvremenu mu neko od Engleza razbije arkadu.  Opet uđem ja umesto njega. Čim sam video Ćirkovića da dobija tu dubinsku loptu, znao sam da će je gurnuti iz prve po zemlji. Uđem između dva štopera, uklizam na loptu i od sedam metara pogodim Givena. Nisam mogao da verujem. Još kad je Ilić pokupio taj odbitak i promašio prazan gol… Baš nas nije htelo to veče.     

Kako je ekipa reagovala na taj tvoj promašaj? Koliko Vam je teško pao taj poraz u Beogradu? Mateus?

Matesu je bio veliki šmeker. Nikada nam ništa nije zamerio, pa ni za promašaje na toj utakmici. Uradili smo analizu i krenuli dalje ko da ništa nije bilo.  Što se ekipe tiče, većina nas je dugo igrala zajedno, znali smo se svi u dušu što se kaže. Kod nas nije bilo svađa, mržnje i klanova kao danas. Svi za jednog, jedan za sve. Drugo, svi smo mi tu bili zreli igrači i ljudi.  Treće imali smo u svlačionici legendu kao što je Drulović. Onog ludog Tariba.

Utakmica u Engleskoj?

Iskreno, mi smo tamo otišli kao na ekskurziju. Maksimalno smo bili opušteni. Popodne smo igrali karte, šetali po gradu. Nije bilo nervoze. Pre utakmice, a posle sastanka u svlačionici, onaj ludak Taribo je sve ostale sem nas igrača isterao napolje. Počeo je da lupa rukama, da baca neki sto koji se tu našao, da psuje na srpskom. Treba ga videti sa one dve kikice kad je u elementu. Veliki lik i odličan igrač. Mislim da je Širer od njega u te dve utakmice protiv nas dobio više batina nego za celu karijeru u Engleskoj. Pa videli ste kako je šutirao penal. Taribo ga je uništio. To su takvi dueli bili, da je to za nevericu. Pucalo je na sve strane. 

Ivica Kralj i penali?

Ivica je imao veče. Velike zasluge idu njemu. Ali generalno ekipa je pobedila. Mogli smo tri dana da igramo ne bi smo primili gol.  Ja sam promašio penal. Verovali ili ne to mi je jedini penal u karijeri koji sam promašio. Hteo sam najbolje, ali…      

Milivoje Ćirković?

Joj kad se Ćirko javio da puca penal, svi smo se uhvatili za glavu.  Ipak hvala mu. Ispao je majstor i  odveo nas u Ligu šampiona. 

I Partizan je u Ligi šampionaaa!!

Bilo je to jedno jako lepo iskustvo. Pune tribine u Humskoj i utakmice sa velikanima kao što su Real,  Marsej i Porto. Ne možete ni da zamislite koliko jednom fudbaleru znači da igra pred punim tribinama. Tu se rađa želja a kvalitet dolazi do izražaja. Šteta je što nismo dobili Marsej tamo i otišli u Kup UEFA.

Foto: partizan.rs

Verovatno si jedni igrač na planeti koji je protiv Reala igrao libera, zadnjeg veznog i napadača?

Slatko si me nasmejao.  Zaista nemam taj podatak. Prvo sam se malo plašio tih utakmica, odnosno imena. Ipak kada sam video Raula Brava u odbrani Reala… Bili smo egal sa Realom i tamo i ovde u Beogradu. Tamo su nam dali gol iz ofsajda… Opet kažem, šteta što nismo prošli u taj Kup UEFA.

I pored neizborenog proleća , Liga šampiona je bila lepo iskustvo i nekako su svi počevši od navijača, preko uprave do vas igrača zaista bili srećni i zadovoljni.  Jedina loša stvar te jeseni je bio težak poraz od Zvezde…

Uh to je bila jedna od onih utakmica kada mi igramo fudbal a oni daju golove. Ili ga damo sami sebi. Ili se Pjanović pojavi odnekud i da gol. Na toj utakmici Žigić je imao dan. A i bez toga ga je zaista bilo jako teško čuvati. I tu sam igrao i špica i libera. Dišljenković mi je na 0:0 jednu loptu bukvalno izvadio iz gola. Bilo je teško protiv Zvezde u to vreme. Pogotovo na Marakani. Još smo mi malo glavom bili u Ligi šampiona…

Te zime si otišao na Kipar?

Tako je, Ivica Jovanović me je doveo u Apoel – tamošnjeg šampiona. Imao sam ugovor na dve godine, ali sam jedva izdržao šest meseci. Uz dužno poštovanje kluba i sadašnjih rezultata… Ljudi moji kakav je to amaterizam bio. Ja naviknut na sistem i ozbiljne treninge u Partizanu… Posle šest meseci sam raskinuo ugovor na svoju štetu i vratio se u Srbiju. Trenirao četiri meseca samostalno i onda  tokom leta otišao u Iran.

Fudbal u Iranu?

Kada sam došao tamo mislio sam da neću izdržati ni nedelju dana. Posle tri nedelje poželeo sam da tu ostanem deset godina.  Na svakoj utakimici su tribine pune. Imaju odličnu infrastrukturu. Ostao sam tamo tri godine. Ipak, nedostajala mi je porodica. Deca su zbog škole morala da budu u Srbiji. Nisam mogao više sam i rešio da se vratim. Potpisao sam za Banat iz Zrenanjina. Tamo sam posle godinu dana i završio igračku karijeru…

Kada smo kod karijere, reci nam nešto o tvojoj reprezentativnoj?

Đoka Hadžijevski me je snimio još u Proleteru. Debitovao sam protiv selekcije BIH i dao gol na debiju. Prvi i jedini u dresu Makedonije. Bila je velika čast da igram pod zastavom Makedonije. Bilo je to lepo iskustvo i veliko priznanje za mene. Odigrao sam nekih tridesetak utakmica i uvek  se rado odazivao pozivu.  Drago mi je da me se ljudi sećaju po dobrom dole. Vidim po društvenim mrežama da su komentari na ta vremena uglavnom pozitivni.

Sledećeg leta mlade selekcije Srbije i Makedonije u Poljskoj igraju na Prvenstvu Evrope. Za koga ćeš navijati?

Pa iskreno navijaću i za jedne i za druge. I jednima i drugima želim da prođu grupu i ostave iza sebe Španiju i Portugal. Drago mi je da posle duže vremena imaju jednu dobru generaciju. Možda će srce malo više kucati za moje Makedonce, ali i Srbiji želim svako dobro.

Završio si igračku i odmah počeo trenersku karijeru. Trenutna situacija, ambicije?

Uspešno sam se školovao u FSS. Vlasnik sam profi licence. Bilo je nekih poslova. Radio sam u Kovačevcu i Radničkom iz Pirota. Trenutno treniram omladinsku ekipu Lokomotive iz Žarkova. Verujem u sebe i nadam se da ću dobiti priliku. Ako ne ovde onda u inostranstvu.

Veliko je iskustvo iza tebe. Možda za kraj neki savet za mlađe kolege?

Ja sam zahvalan Bogu što mi je dao šansu da dođem u Partizan i kasnije napravim tu neku karijeru. Danas koliko vidim i deca i roditelji idu na varijantu „biću/biće najbolji  – dobro ću/će se prodati“. Postavio bih pitanje šta u slučaju teške povrede? Ili šta ako se iz nekog razloga ne prodaju baš najbolje. Toliko od mene… 

 

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *