Posle Beograda Vranje, posle NIkole Trajkovići…

Posle Beograda Vranje, posle Nikole Trajkovići! Geografija tvrdi da je udaljenost  između ova dva grada negde oko 350 km. Životni standardi garantuju da je izemeđu njih pak daleko daleko veća, ali kada su u pitanju fudbal i humanost granice jednostavno ne postoje! Prošle godine smo uz pomoć Iskri organizovali akciju za malog Nikolu. Godinu dana kasnije evo nas opet. Kafanski selektor ponovo okuplja selekciju svojih prijatelja, donatora i svih ostalih humanih ljudi. Priču o Nikoli ste svi vi verovatno čuli i dobro je znate. Kada su u pitanju Trajkovići nešto više pročitajte u tekstu koji sledi, a napisao ga je naš kolega Dušan Djorđević iz Vranja.

Rad i fudbal u krvi kako bi opstali

 Vranje. Porodica Trajković iz pitoreksnog sela Tibužde kraj Vranja liči na brojne u južnoj Srbiji. Glava kuće Đorđe (52) i njegova  supruga Slavica (47) radili su vranjskim gigantima, fabrici obuće “Koštana” i fabrici tekstila “Jumko” koje su propale. “Koštana” je nestala i ugasila se, a “Jumko2 je od 13000 radnika spao na 1500 koji primaju bedne plate i čekaju da ih neko privatizuje.

VRANJE -  TRAJKOVICI - Djordje i Slavica sa sinovima

Trajkovići, zbog usutnjene i neodovoljno obradive zemlje bave se isključivo povrtarstom kako bi preživeli, imali hranu i sitne potrebštine, pre svega, za četvoricu sinova: Lazara (14), Mladena (13), Damnjana (12) i Dimitrija (10).

– Radimo na otvorenom i plasteniku, a sve zavisi od vremenskih uslova šta će i koliko roditi. Ove godine paprika je ponela, a paradajza nije bilo ni za lek, a posadili smo na dve parcele. Kolika vajda tolika šteta. Borimo se da svakodnevno deci obezbedimo najosnovnije uslove, hranu, odeću, školovanje… Sve je to na ”kašičicu”, ali hvala Bogu zdrava su, vesela i čila. Mene mesto ne drži jer znam da bez rada i zarade teško da bismo živeli. Zato odmaram samo na “crveno” slovo u crkvenom kalendaru, u ostale dane ako nema posla oko povrtarstva idem u nadnicu u šumu, u branje drva. Za nas šestoro treba mnogo, ali dovoljno nam je minimalno da budemo srećni. Mnogo toga deci ne možemo da priuštimo, ali smatram da ćemo kad porastu, ujedinjeni u radu, postići puno više nego sada – priča Đorđe.

Slavica je stub kuće, radila je u Jumku do 2005. godine, a onda kad nije bilo više plata napustila razočarana i posvetila se deci. Posla za ovu radnu i hrabru ženu ima puno koje ona sa lakoćom obavlja.

VRANJE - Slavica, cetvrta s desna stoji - reprezentacija  Jugoslavije, 1986. god. - Sarajevo

Kuorizitet ove porodice je što ne mogu bez sporta, pre svega, fudbala. Slavica je bila golman u ženskom fudbalskom klubu Jumko, od 1984. godine do 1998. Za reprezentaciju velike Jugoslvije branila je dve godine, u sezoni 1986/87.  Seća se utakmica, priprema u Sarajevu pod rukovodstbom tadašnjeg selektora Perice Krstića, a sastav je bio od devojka iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije.

Iako sam pritisnuta brojnim problemima bez fudbala ne mogu jer sam se njime aktivno bavila punih 14 godina i bila nezamenjiva na golu Jumka sa kojim sam osvjala Kup Jugoslavije. Golmansko umeće na početku karijere savladala sam zahvaljući poznatom golmanu Ranku Cakiću koji je bio u Vranju, u muškom klubu Jumka,  a branio je za prvoligaša Slobodu iz Tuzle, kao i drugoligaše leskovačku Dubočicu i Teteks iz Tetova. Upijala sam golmansko umeće kao sunđer i proglašena sam u samom početku za najvećg talenta u Jugoslaviji – priča Slavica.

Đorđa je upoznala i planula je ljubav na prvi pogled. On je igrao fudbal za loklani fabrički klub “Alfa”. Rešili su da se posvete  porodici i izrode decu. U početku, dok su radili u firmama, sve je bilo potaman, a onda je došlo vrema da radom i svakodnevom borbom za život obezbeđuju koru hleba svojim sinovima.

VRANJE -  TRAJKOVICI - s leva,, Lazar, Mladen, Dmnjan i  Dimitrije

Kad uveče imamo vremena, zna se, svi smo pored televizora i gledaju se utakmice. Od malena sam usadila ljubav prema fudbalu deci. Kupovali smo im lopte, pokazovali osnovne stvari još u ranom detinjstvu. Čim bi stigli do selekcije petlića upisivali smo ih u fudbalski klub Dinamo iz Vranja, koji je trenutno trećeligaš. Sva četvorica treniraju i igraju, Lazar i Mladen u pionirima, a Damnjan i Dimitrije u petlićima Dinama. Putuju autobusom jer smo udaljeni pet kilometra od grada. Najstarijeg  Lazara smo upisali u Srednju šumarsku školu u Surdulici, svakog dana ide i vraća se autobusom 45 kilometra u jednom pravcu i ne propušta nijedan trening. Dobar je đak, ima samo pozitivne ocene – priča Slavica.

VRANJE - TRAJKOVICI - SLAVICA

Troškovi su veliki, oko dece posebno, zateklli smo ih sve u kući oko devet sati uveče. Tog dana kiša je padala bez prekida, Đorđe je bio u šumi u nadnici, na obeležavanju bukvi za seču. Slavica je neumorno radila po kući, deca na treningu, po školama. Najstarijeg Lazara sačekali smo na autobuskoj stanici oko pola devet i povezli.

Trajkovići, tako svaki dan, mukotrpno rade da ne bi tražili, kako kažu, milostnju od države, deca uče i treniraju i slušaju savete majke vrhunske sportiskinje.

Da smo živi i zdravi, da sa radošću kao dosad dočekamo krsnu slavu, nastupajući Božić, da se okupimo, siti nasmejemo, zapevamo… Tada smo najsrećniji, porodica nam je sve, ljubav prema fudbalu odušak – kažu na rastanku Trajkovići.

D.Đorđević

Grad Vranje je oduvek imao dobrih fudbalera, a zemlja Srbija humanih ljudi. Kao što smo već rekli, mi iz Kafanskog selektora spremamo jednu veliku utakmicu za ovu porodicu. Neke pozive smo već uputili, neki će tek biti poslati. Akciju planiramo za 14. decembar, a nešto više o tome objavićemo uskoro. Za sada se pozivu Kafanskog selektora odazvala naša poznata fudbalerka i  reprezentativka Jelena Čanković , a čekamo i potvrdu jednog našeg reprezentativca. Mali Nikola Jovanović će i ovoga puta prodavati svoje crteže, ali sav prihod od prodaje pokloniće svojim vršnjacima sa juga Srbije. Gde je fudbal, tu su i navijači, računamo na vas i vašu podršku. Više informacija i detalja o našoj akciji objavićemo uskoro.

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *