Spoljni bekovi

Spoljni bekovi

 

UVOD

Kao što sam obećao, loptu prosleđujem na bok. Nadam se da mi se levo nalazi Roberto Karlos, a desno Kafu ili Majkon. Ali ako je na desnom boku moj trener iz omladnskih kategorija… Onda ne valja! Zbog njega me za ovu poziciju vežu neprijatne uspomene…

Dobro! Nisam imao baš tolike noćne more...
Dobro! Nisam imao baš tolike noćne more…

Nije da imam nameru da davim pričama o mojoj nesrećnoj fudbalskoj karijeri, ali kada je mene ovako lucidnog i kreativnog trener bacio na krilo, nisam imao čemu da se protivim. Tu sam imao potencijala da se snađem. A i nije bio prvi kome je to palo na pamet. Ali kada bi me zarotirao na poziciju beka, hteo sam da poludim! Nije da ga ne razumem. Bio sam stabilan, brz, umeo da pročitam igru… Ali bio sam i jedan od onih koji ne uklizavaju u loptu. Probao sam jednom. Delovalo je komično… Neka hvala! Preferiram da ostanem na nogama. Mislim da sam tako korisniji timu. Trener je tu moju filozofiju u kombinaciji sa slabijom mi kondicijom, tumačio kao manjak želje da izgaram na terenu. Sudeći po mome kontroverznom karakteru, dobro da se nisam pokačio sa njim. Iako bi moj karakter mogao da ukaže na manjak profesionalizma, objašnjavajući poziciju spoljnih bekova dokazaću da posedujem istrajnost i karakter koji su sve to mogli da nadoknade. Ako sa lakoćom objasnim poziciju za koju me vežu bolne uspomene, znači da sam vremenom postao i vrhunski profesionalac!

Ma nas dvojica ti nismo ravni!
Ma nas dvojica ti nismo ravni!

TAKTIČKE ZAMISLI

Dakle, spoljni bekovi su igrači koji sa svojih strana ponajviše doprinose širini igre. To se najbolje vidi kada ekipa igra u uskim formacijama, poput Milana u Anćelotijevo vreme. Druga varijanta jesu formacije 3-5-2/5-3-2. Najteže do izražaja po pitanju širine, dolaze u klasičnoj 4-4-2 formaciji jer im smetaju krila. Njihova uloga može biti višestruka. Velika većina trenera voli da se bekovi povinuju mentalitetu ekipe. Ako se ekipa brani, bekovi ne idu napred. Ako ekipa napada, bekovi se učestalije priključuju u napadima. Ali bekovska istrčavanja ostavljaju veliki prostor, tako da ih neko mora pokrivati. Iz tog razloga, Rafa Benitez ne dozvoljava istovremene izlete oba spoljna beka. Maradona nije želeo ni da čuje da mu bekovi idu napred. Dakle, sve zavisi od trenerovih zamisli. Svaki trener ima svoju filozofiju. Obzirom da retko koji bekovi imaju iste sposobnosti, u svakoj ekipi imamo različite tipove bekova. Neki su sposobniji u ofanzivnim, neki u defanzivnim zadatcima. Mnogi se lako prilagođavaju u obe situacije… A iako su rezličiti, opet njih slabije pamtimo. Osim ako imaju Kafuovu lucidnost, liderske sposobnosti Paola Maldinija i Havijera Zanetija, ili šut Roberta Karlosa…

Gde ćeš Hajnce? Vraćaj se u odbranu da te ne bih premlatio ovom pesnicom!
Gde ćeš Hajnce? Vraćaj se u odbranu da te ne bih premlatio ovom pesnicom!

OSOBINE

Ono što je karakteristično za sve bekove, jeste da im možemo dodeliti razne funkcije. Maradoni bi najviše odgovaralo da njegovi bekovi stalno ostaju pozadi, čvrsto markiraju igrača, ne proigravaju lopte u prazno, mada pokušavaju povremeno da pošalju dug i precizan pas napred. I da ne trči puno sa loptom! Činjenica je da je mnoge centralne bekove pokrivače lako prebaciti na bok i dati im defanzivna zaduženja ovakvog beka. U neželjenim situacijama, naravno. Ipak za raziku od pokrivača, bekovima nije u toj meri potrebna dobra igra glavom, kao ni smirenost, jer je bok manje opasna zona od sredine. Ali svakako je poželjno da bekovi umeju da markiraju igrače, da umeju da uzmu loptu (ako mi stari trener čita ovo, dakle moraju da znaju i da uklizaju), da se dobro postavljaju u odbrani, da budu brzi (i po pitanju brzine i ubrzanja), ali i da budu timski igrači, voljni da naporno rade ne bi li ostvarili željene rezultate. Mala razlika između pokrivača i spoljnog beka je i u fizičkim potrebama. Dok je pokrivaču potrebnija snaga kako bi se rvao sa jakim centarforima, spoljnjaci uglavnom čuvaju slabija krila. E, ta krila su često i brza! Zato bekovima više znači stamenost, iliti razumljivije rečeno: sposobnost igrača da trči kao konj (opet nešto čega mi je manjkalo, dragi moj treneru). Ali u momentima kada je apsurdno braniti se, bekovi moraju da se koriste i u ofanzivi. Osnovna ideja jeste da bekovi uvežbaju centaršut, iako to naši bekovi retko urade. Bez obzira da li će napadu samo blago pomagati ili napadati zdušno u maniru Danija Alveša (koji ponekad ide u toliku krajnost da praktično postaje krilo), morate znati da centrirate! Iz dubine ili iz samog ugla, nebitno je. Za najofanzivnija bekovska zaduženja potreban je i dobar dribling, pas, kao i kretnja bez lopte (da bi mogao da primi loptu na pravom mestu i precizno uposli saigrača ili izbaci protivnika iz igre). Ključna razlika između klasičnih i modernih bekova jeste u jednoj sposobnosti. Od klasičnih se mnogo češće očekuje da dobro čita igru, pa tako i preseče neki pas protivnika. Od modernih se češće očekuje da donesu dobru odluku da li da se priključe napadu ili ne. Opet ponavljam: I od klasičnih i od modernih bekova se mogu tražiti svakakvi zahtevi. Od defanzivnih do ofanzivnih. Jedina je razlika što su klasični uglavnom, prirodno sposobniji u odbrani. A moderni u napadu.

BUDUĆE TENDENCIJE

Malo pre sam spomenuo Danija Alveša. Njega ne mogu da podnesem kao osobu, ali je kao spoljni bek brilijantan. Može se reći da je uzor kako bi trebalo da igra najmodernija verzija soljnjeg beka. Alveš ima sjajan šut koji rado koristi. Iz tog razloga, protivnički čuvari moraju da brinu da li će ući u sredinu. To bi ih moglo iznenaditi. Usled većeg broja opcija, Alveš ume da bude malo nepredvidiv za rivale. Da je još malo kreativniji, ne bih se dvoumio da mu dam zaduženje da slobodno dodaje optu u prazno. A protivnici samo mogu da se nadaju da će ga preokupirati defanzivni zadaci, ne bi li on smirio svoje prirodne nagone da ide u napad. U budućnosti očekujem ekspanziju bekova koji će češće ulaziti sa bokova u sredinu i šutirati. Moraće se pronalaziti zanimljiva taktička rešenja, a ovakvih je bilo. Retkih, ali Alveš, Roberto Karlos i Majkon su dovoljni da budu prototip…

Zbog ovoga šuta, Lemi bi zaboravio koliko sam prgav i bezobrazan!
Zbog ovoga šuta, Lemi bi zaboravio koliko sam prgav i bezobrazan!

JOŠ PAR SAVETA…

Pre nego završimo sa nabrajanjem nekih primera, dodao bih par taktičkih saveta za spoljne bekove:

– Poželjno je da bekovi “grle” aut liniju kada ekipa napada, kao i da dosta trče sa loptom blizu nje. Ako je tu izgube, veća je verovatnoća da će je rivali izbaciti u aut nego da će pokrenuti opasnu kontru.

– Ako igrač nema samopouzdanje u svoje ofanzivne sposobnosti, može steći naviku da stalno ostaje pozadi. To je veoma nepoželjno kada bekovi moraju žestoko da pomognu napadu. Naprotiv, poželjno je postepeno ga naučiti da se pridružuje napadu kada god se ukaže dobra prilika.

– Dobar pas je bekovima neophodan samo ako imaju ofanzivna zaduženja. Ako to nije slučaj i bek dodaje lopte neprecizno, poželjno je naterati ga da doda kratku loptu u sredinu ka nekom igraču koji poseduje malo bolji pas.

– Inače, ume da bude korisno bo bekove da povremeno promene stranu dugim vertikalnim pasom.

 

PRIMERI

Kad sam stigao do primera,setio sam se da nisam spomenuo da spoljni bekovi mogu biti levi ili desni. Zavisi sa koje strane terena igraju. Levonogi obično drže levu, a desnonogi desnu stranu. Mada to nije baš uvek slučaj…

Neki od boljih levih bekova: Paolo Maldini, Đakinto Faketi, Đanluka Zambrota (Italijani), Roberto Karlos, Nilton Santos (Brazilci), Ešli Kol, Stjuart Pirs (Englezi), Pol Brajtner, Karl-Hajnc Šnelinger, Andreas Breme (Nemci), Hoze Antonio Kamačo, Serđi Barhuan, Đordi Alba (Španci), Vinsent Kandela, Biksent Lizarazu (Francuzi), Đovani van Bronhorst (Holanđanin), famozni Trifun Ivanov (Bugarin), Robert Jarni (Hrvat), Kristijan Ansaldi (Argentinac), kao i mnogi drugi. Pozicija levog beka je u našoj reprezentaciji često bila slaba tačka, ali bilo je svetlih primera poput Fahrudina Jusufija, Ivice Šurjaka ili Blagoja Paunovića

 

Neki od boljih desnih bekova: Kafu, Đalma Santos, Karlos Alberto (Brazilci), Berti Vogts, Štean Rojter, Markus Babel (Nemci), Đuzepe Bergomi, Klaudio Đentile, Kristijan Panući (Italijani), Havijer Zaneti (Argentinac), Lilijan Tiram, Manuel Amoros, Patrik Batiston, Žoselin Angloma (Francuzi), Bob Krompton, Geri Nevil (Englezi), Tomas Helveg (Danac), Paolo Fereira (Portugalac), Mičel Salgado (Španac), Erik Gerec (Belgijanac), Dan Petresku (Rumun)… Najbolji spoljni bekovi u našoj istoriji su Branko Stanković, Milutin Ivković, Zoran Mirković, Mirsad Fazlagić, Vladimir Durković…

ZAKLJUČAK

Godine su me stigle. Brzine više nemam kao nekada. Nisam više toliko ubojit na krilu, ali mogu da doprinesem ekipi sa pozicije zadnjeg veznog. Zato će bek u sledećem krugu dodati loptu nazad u sredinu terena…

Vala, ako ti možeš da trčiš kao zadnji vezni, ja ću odmah da se penzionišem!
Vala, ako ti možeš da trčiš kao zadnji vezni, ja ću odmah da se penzionišem!
Stefan Milošević

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.
Stefan Milošević

Latest posts by Stefan Milošević (see all)

Komentari

komentar/a

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *