Strani selektor? Da li je to za nas?

Dobro! Jesmo u prošlom tekstu prevideli dobrog kandidata u Slaviši Jokanoviću, kao i večito talentovanog Sašu Jankovića. Ali na kraju, verujem da bi bolje bilo za sve da ipak ne preuzmu to mesto već nađu sebi dovoljno ambiciozno i strpljivo okruženje u kome će se dokazati.

FlagUNSer

Da li strani selektor ima šanse da preuzme Srbiju?

Ako pratimo dnevnu štampu, nema. Ako analiziramo socijalno i političko okruženje, opet nema? Zvezdan Terzić je bio dovoljno hrabar da pokuša sa Klementeom. Nažalost, pogrešio je jer je Španac ostario i po godinama i po fudbalskoj filozofiji. Kako se to jasno videlo tek na nama, javnost je digla buku. Postali smo još zatvoreniji za strana rešenja. Zašto onda mi uopšte analiziramo sve ovo? Zato što su ovo kafanske priče, a mi kafanski selektori.

Može li nam strani selektor biti od koristi?

Naravno! Može li da škodi? Videli smo to sa Klementeom. Može li da škodi domaći selektor? Osećamo se tako godinama unazad. Činjenica je da svaki vođa sa sobom nosi rizik eventualnog neuspeha. I tačno je da stranci imaju veliki minus u odnosu na naše stručnjake što se tiče poznavanja igrača. Ali neki su dovoljno profesionalni i adaptabilni da to prevaziđu. Mnogi od njih su godinama pratili neke od najjačih liga sveta, tako da je veća verovatnoća da lakše otkriju vrhunski sposobne igrače i potencijale na našim lokalnim terenima. Činjenica je i da takvi koštaju. Ali od jednog plasmana na Svetsko prvenstvo 2012, uzeli smo 20 miliona evra. Nije da sam ekonomski ekspert, ali siguran sam da bismo tim parama otplatili dobrog trenera u četvorogodišnjem ciklusu. I možda dodatno zaradili boljim plasmanom. A ko bi bio dobar izbor? Pa tu smo mi da analiziramo.

Ex-Yu rešenje

Kada sam analizirao domaće stručnjake, postavio sam pitanje da li bi Prosinečki mogao da se vodi kao strani trener. A zašto samo on? Bilo koji selektor iz okoline je praktično domaći (mada Hrvati ne bi imali baš najbolji prijem, pogotovo posle Šimunćievog skandiranja). Grof Božović ima više iskustva u vođenju srpskih nego crnogorskih klubova. Isto tako i Robi koji je dobro upoznat sa stanjem u našem fudbalu. A i u Turskoj mu je sjajno išlo prošle godine. Ove nije krenulo najbolje, ali ima vremena. A još se nije pročulo da je predzadnji na tabeli u momentu pisanja… On bi bio jedini Hrvat koji bi naišao na donekle lep prijem. Zato je on stranac sa najviše šansi da postane naš selektor u skorije vreme. Ipak uz svo dužno poštovanje gore pomenutih „stranaca“, kao i ostalih eminentnih stručnjaka, nisu oni toliko kvalitetniji od ponude na domaćem tržištu. Konkretno, od Stanojevića nije bolji nijedan osim možda Bore Primorca koji je godinama integralni član stručnog štaba Arsenala i kome manjka iskustva na poziciji glavnog trenera.

Nemci

Lotar Mateus je bio prvi strani trener koji je dobio posao u nekom našem klubu. I odmah je Partizanu doneo uspeh u vidu plasmana u LŠ. U prilog tome da strani treneri lako uoče potencijale domaćih talenata, govori činjenica da je Mateus u tom timu izvlačio neslućene mogućnosti Milana Stojanovskog, Malbaše, Đorđa Pantića… Lotar je doneo Srbima čvrstu nemačku disciplinu. Ali to je uspeo samo sa nama. I samo on. Jirgen Reber, trener sa daleko uspešnijom karijerom, imao je neslavnu epizodu u Partizanu. Očigledno je da slabo koji Nemac sa nama može nešto da uradi preko noći. Oto Rehagel jeste sa Grcima napravio čaroliju 2004. godine, ali to je genijalnom taktičaru bila treća godina na kormilu. Sve i da dovedemo neanganžovane genijalce Feliksa Magata ili Japa Hajnkesa, a upravo gledamo šta je napravio od Bajerna, ne bismo mi imali strpljenja. Nas može da razume samo malo emotivniji Švaba (a takvi se trude da to sakriju), pomalo slomljenog srca od strane kluba za koji je vezan. A pored Lotara Mateusa u ovaj opis se uklapa i Tomas Šaf sa ne tako davno završenom četrnaestogodišnjom epizodom šefa struke u Verderu u kome je proveo i celu svoju igračku karijeru…

Italijani

Kad pomisliš na Mateusa ne možeš a da se ne setiš Valtera Zenge! Da li je on dobar trener ili je samo imao ludu sreću da vodi onakvu Zvezdu, mišljenja su podeljena iako, ako izuzmemo uspešnu epizodu u Kataniji, Zenga luta u pokušajima da se pronađe baš kao i Masimo Pedracini, njegov tadašnji asistent. Mislili su da im je Zvezda odskočna daska. Ispada da su jedno drugome bili vrhunac… Ako uzmemo u obzir njihovu uspešnu sezonu, može se reći da nam italijanski stručnjaci generalno odgovaraju. Imamo sličnu klimu, sličan mentalitet, a oni su veliki fudbalski fanatici. Kapelo trenutno vodi Rusiju, a Spaleti Zenit. Njihova uspešna adaptacija pokazuje da je italijanski temperament u kombinaciji sa slovenskim narodima, jedna sasvim dobra kombinacija. Naravno, para za njih dvojicu nemamo. Ali sigurnan sam da bi neki od mnogobrojnih stručnjaka u rangu recimo, Serse Kozmija, bio dobar izbor za nas. Najinteresantnije opcije koje nisu toliko nerealne, predstavljaju Luiđi Delneri i Roberto Di Mateo. Nisu nerealne opcije? Obrazložiću kada dođem do Britanaca…

Španci

Ok. Klemente je bio loš izbor… Verovatno bi to bio i Luis Aragones. Već 5 godina je van fudbala… Ali hajde da malo detaljnije to analiziramo! Istina je da njihove najbolje klubove uglavnom vode stranci. Ali to je zato što su oni mnogo bogatija verzija nas sa dodatnim uticajem latino momaka nad kojima su nekada vladali. I eto, šampioni su Evrope i sveta. Inače i oni su nestrpljivi, ne preterano analitični, a prečesto srećniji nego li pametni. Njihovi najtalentovaniji stručnjaci, Huande Ramos i Kike Flores, svoj hleb nalaze u inostranstvu. Prvi solidno vodi Dnipro u jakoj ukrajinskoj ligi, dok drugi malo luta po arapskim zemljama. A ne bi me čudilo da u roku od godinu dana i Unaj Emeri i Toral ostanu bez angažmana iako sjajno rade svoj posao. Kad je mogao Filip Montanijer koji je stvorio Real Sosijedad…U svakom slučaju, španski trener ima velike verovatnoće da ne uspe kao srpski selektor. To bi verovatno dosta ličilo na vezu dva narcisa.

Holanđani

Holanđani nam redovno drže lekcije na terenima. Ne znam da li ćemo ikada preboleti Mijatovićevu prečku i onih šest komada. Zašto mi ne bismo naučili nešto od tih Holanđana? Imaju preko nekoliko dobrih trenera. Istina je da nemamo baš dosta igrača koji bi se uklopili u totalni fudbal, ali ne mora nas da vodi Rajkard, Gulit ili van Basten. Ipak je Holandija gusto naseljena, a u takvom okruženju uvek ima onih koji imaju drugačije filozofije i koji se dobro adaptiraju. Neko ko bi imao fudbalske poglede Luja van Gala bi nam sasvim odgovarao, pod uslovom da ima dobre motivatorske sposobnosti. Kako za van Gala ili Gusa Hidinka nikada nećemo imati pare, ostaje nam da tražimo takve. Verovatno po Beneluksu ima takvih, ali ih ne znamo baš mnogo. A ni oni nas. Možda bi se solidno uklopio Dik Advokat ili Ko Adrianse. Obojica imaju dosta iskustva i uspeha u igri. Prvi ima više iskustva sa reprezentacijama i slovenskim dušama (vodio Rusiju), ali i mnogo jak ugovor sa AZ-om. Drugome reprezentativnih iskustava manjka, ali je nezaposlen.

Britanci

Dobro! U Premijer ligi učestvuju praktično samo strani treneri. I da se ne lažemo, ovi domaći koji cirkulišu nisu neki brilijanti. Ali šta je sa onima koji ni ne dobijaju šansu usled prejake konkurencije? Pol Starok, Stiv Tilson, Ron Mur… Ovi ljudi su činili čuda u nižim ligama Engleske. Starok je dobio priliku da vodi slabi Sautempton na nekih desetak utakmica. Ova dvojica nisu. Kako možemo znati da li se recimo u Geriju Nevilu ili Martinu Kionu ne krije genijalni menadžer za Premijer ligu. Činjenica je da bi takva imena volela da se dokažu. To je želja i mnogo većih trenera u malo slabijim ligama (to je onaj faktor zbog kojeg Di Mateo i Delneri nisu nerealni). A sigurno bi lakše došli u centar pažnje kao selektori nego kao nižerazredni treneri. Ovakve kocke bi zahtevale dodatne analize koje nisam u stanju da sprovedem. Tu su potrebni tajni intervjui, iskreno iznošenje vizija, zamisli, procena…

Francuzi

Didijer Dešamp, Loran Blan, Rudi Garsija, Filip Montanijer – oni su primeri uspešnih francuskih trenera u poslednjih desetak godina. Reklo bi se da tu ima potencijala za vrhunske trenere, samo ih valja prepoznati. Naravno da su potrebne iste one metode koje me muče u analizi Britanaca. Ali kada smo mogli sarađivati na Krfu, rušiti solunski front… Zašto ne bismo rušili frontove i u fudbalu? A i bilo je sjajnih francuskih legionara među trenerima. Bruno Metsu mi prvi pada na pamet (neka mu je zemlja laka, obzirom da nije davno preminuo). Iz tog razloga bi bilo lepo da se otkrije jedan takav za nas u Marselu Desaiju ili Robertu Piresu.

Ostali

Ne, ne uzimam Portugalce u obzir. Sa Pinto sigurno nije preneo lepe priče o nama u zemlju u kojoj se posle Murinja i Vilaš-Boaša talentovani treneri niču kao pečurke. Iako i za njih važi priča koju sam pričao za Francuze i Britance… Mogao bih sada da jurim po svetu legionare poput sjajnog Marsela Bjelse (koji bi se verovatno teško uklopio sa nama) i pomalo otupelog Svena Gorana Eriksona, ali ne poznajem svetski fudbal baš toliko dobro da bih imao ikakav osećaj da li bi nam Lars Lagerbek ili Aleksej Mihalčenko odgovarao. Ionako, od stranca na klupi nema ništa u skorijoj budućnosti. I od kafanskih selektora je dosta analiziranja. Nego daj ti da mi vidimo ko bi nama bio dobar predsednik saveza!

Stefan Milošević

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.
Stefan Milošević

Latest posts by Stefan Milošević (see all)

Komentari

komentar/a

Stefan Milošević

Inženjer internet tehnologija, boem i vrhunski organizator. Svoju druželjubivu energiju balansiram zdravim avalskim vazduhom. Volim sve što voli naša roštilj-generacija. Održavam zdravorazumske vibracije u kafani, filozofskim razmišljanjima uz vino.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *