To je ono što nam fali, jedan „Mali Piksi“…

Od prvog dodira lopte u šidskoj Jednoti iz klinačkih dana do poslednjeg na trening stadionu prije nekoliko dana u Novom Sadu „Mali Piksi“ pokazuje sve ono što gledamo na velikim takmičenjima mladih reprezentacija, čak nekada i više od toga i onda budi i onaj osećaj i ono pitanje zašto, zašto nemamo priliku da ga gledamo rame uz rame nekim igračima iz kreme eurospkog fudbala. Pod tim dojmom javlja se pitanje: „Da li su Aleksandar Mitrović, Andrija Živković, Uroš Đurđević, Lazar Marković, Staniša Mandić i ostali momci iz mlade reprezentacije Srbije zbog takvog odvijanja situacije u njegovoj karijeri i grešaka državnih skauta ostali uskraćeni za još jednog drugara, saigrača i fantaziste na terenu uspeha, a da li smo mi pomni pratitelji ove najvažnije sporedne stvari na svetu ostali uskraćeni da gledamo jednog majstora ove igre? „.

11100728_1385320641791512_1387998636_n

Početni koraci u Jednota te devetogodišnji staž u vukovarskoj ekipi Vuteks-Sloga dali su mu potrebno iskustvo i čvrstinu da istrpi ono što mora kada je potrebno, te da kada je najteže preuzme breme odovornosti na svoja leđa i kapitenski povede ekipu ka pobedi i pravom pravcu u kojem treba ekipa da ide u tom momentu. Vrući gostujući tereni ne predstavljaju problem jer  kako kaže Dejan „Najviše volim tamo da igram, kada je celi stadion na nož protiv naše ekipe. Onda je zanimljivo.“ Dok tu dodamo veliki broj nastupa rame uz rame i protiv igrača koji su u današnjici u svetskim ekipa Dinama, Rijeke, Hajduka, Partizana, Vojvodine, Palerma, Atletiko Madrida  i ostalih te sopstveni imidž duge kose u mlađim danima, sadašnji malo drugačiji takođe, sopstveni imidž broja deset na leđima, sopstveni stil igre „klasične desetke“ dobijemo u paketu jedno pravo ponašanje, talenat i iskustvo za ono kako mi to kažemo u pravom smislu „fudbalska zvezda“.

Nakon dugogodišnjih ludih poteza u vukovarskoj  „rupi “ 2014. Godine Čugalj na svoju ruku uz asistenciju roditelja vraća se u domovinu Republiku Srbiju, nakon čega celu polusezonu putuje u Vukovar kako bi sa 19 asistencija i 3 postignuta gola na 20 utakmica sa svojim domaćim saigračima pod palicom šefa stručnog štaba Siniše Sušića, predvodi ekipu omladinaca Vuteks-Sloga da sa samo 1 porazom u 22 kola osvoje titulu 3. omladinske lige republike Hrvatske u konkurenciji sa vinkovačkim velikanom Cibalijom koja im je bila direktan konkurent. Nakon uspešne epizode u toj državi, u svojoj domovini Dejan na dogovoreni angažman u Srpkoj ligi Vojvodina dobija peh manje povrede stopala koja ga odvaja sa terena nepuna dva meseca što dovodi do odustajanja od saradnje kluba sa igračem. Nakon toga je usledio jedno mesečni trenažni proces sa ekipom iz četvrtog ranga takmičenja i dan pred registraciju odluka Čugalja je bila da ne želi igrati amaterski fudbal više. Sledi nastavak nesvakidašnje priče ovog igrača sredine terena.

11129981_1385320631791513_531421928_n

Sada ili nikada!

Kao što smo već pomenuli Dejan je odlučio ne zaigrati u četvrtom rangu te na pitanje o tome i o budućnosti je rekao „Peh povrede je bila loša sreća u još lošijem momentu, ali šta je tu je, to je prošlo, trenirao sam više od mesec dana sa ekipom iz četvrtog ranga i sa trenerom vrhunskog kalibra od kojeg sam mnogo naučio, hvala njemu, saigračima i klubu na tome što su mi to omogućili. Sada se vraćam u fizičku spremu koju priželjkujem već duže vreme sa stručnom osobom i zanima me samo profesionalni potpis u letnjem prelaznom roku.“

Kako saznajemo od dana odluke da ne postane igrač kluba iz četvrtog ranga Dejan radi privatan trenažni proces koji se odvija dva do tri puta dnevno. Te od 9. aprila ima dogovoren rad sa kondicionim trenerom profesionalne ekipe iz Prve lige Srbije koji će ga dovesti na nivo spremnosti reprezentativca. Čarobna moć poteza sa loptom, pas, asistencija, korneri, slobodnjaci i sve ostalo što krasi „desetku“ plus fizička spremnost na vrhunskom nivou. Možemo biti svedoci izgradnje nečeg posebnog, zar ne ?!

Za kraj pomenuli bi jednu rečenicu koju smo upamtili tokom intervjua što je rekao o ciljevima svoje karijere „Želim da zaigram jednu minutu u terminu 20:45 Lige Šampiona. “ – što po nama mnogo fali srpskom fudbalu uveliko već dugi niz godina. Želja, volja, rad, upornost i čista surova ljubav prema okruglom predmetu.

Sada ili nikada ?! Nadamo se sada, ovaj sjajni momak koji je poneo nadimak jednog od najvećih u istoriji, naš Mali Piksi, odnosno Dejan Čugalj je definitivno osoba i igrač kakvog želimo da predstavlja nas, narod, tradiciju i zemlju u svetom dresu naše reprezentacije.

Čitaoci i bivši autori

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin...
Čitaoci i bivši autori

Latest posts by Čitaoci i bivši autori (see all)

Komentari

komentar/a

Čitaoci i bivši autori

Naši čitaoci i bivši autori, Darija Amanović, Marijana Raduljević, Stefan Kitanović i Branislav Babin...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *