Milan Gajić: Volim fudbal, a potrudiću se…

milan gajicTako počinje nestvarna priča o velikom uspehu ambicioznog fudbalera. Iza sedam gora i sedam mora, u malom mestu po imenu Gornje Zleginje. U tom selu odmah iza njegove kuće, na velikom igralištu iza doma gde bi otrčao kada bi čuo zvižduk drugara za fudbal. Bio je to zvižduk braće po snovima. Ali on je jedini kome su se snovi ostvarili. A bili su tako veliki da su povukli očekivani uspeh. Na tom uspehu na koji su ponosni članovi njegove porodice (i on sam), na koji su ponosni svi oni koji su upoznali tog nasmejanog momka koji je konstantno trčao za loptom i koji bi padao pa ponovo ustajao se bazira ova priča. Da napravimo malu retrospektivu: Profesionalno je počeo da se bavi fudbalom u Napretku iz Kruševca 2003-2008. Pozajmljen je portugalskoj Boavisti 2007. Zatim 2008-2009 odlazi u Švajcarski Lucern iz kod 2009. prelazi u Cirih, koji ga pozajmljuje Grashopersu. Iz Ciriha odlazi 2013. u Jang Bojse čiji je i danas član. On je Milan Gajić, rođen 17. 11.1986. u Kruševcu. U narodu se kaže nije dobro ustati na levu nogu, ali ovom momku želimo da se sto češće na nju oslanja.

Mi te dugo pratimo, ali smo tražili po netu neki nama nepoznat detalj. Tako smo se iznenadili kada smo saznali da imaš imenjaka i prezimenjaka koji se bavi hokejom. Da li si znao za to i da li ti je smešna moja slika kada zaprepašćeno čitam da si ti „hokejaški centar i trenutno slobodan agent“?

Znam za postojanje još jednog Milana Gajića. Svakako da mi je smešno! Ljudi mene nikako ne povezuju sa hokejom.

Odrastao si u Aleksandrovcu, tamo si i stasao igrački… Koliko ti i u kojoj meri, nedostaje rodni grad i otadžbina?

Ja sam jako vezan za svoje rodno mesto. Puno mi nedostaje i koristim svaku priliku da dođem i vreme provedem sa porodicom i meni dragim ljudima.

Skoro svaki fudbaler sanja da pređe u veći klub. Mnogima se te želje nikada ne ostvare. Znaš li kako si primećen od strane Švajcaraca, koji tradicionalno ne poznaju naš fudbal baš najbolje? Znaš li kome duguješ za preporuku? Nekom skautu, menadžeru, treneru, igraču iz Boaviste (jete da si tamo bio samo na kratkoj pozajmici, ali da ne isključim mogućnost)?

Zahvalnost dugujem svom menadžeru, naravno! A ja sam se trudio da opravdam njegovo poverenje.

Odigrao si solidnu debi sezonu u Lucernu. Da li to znači da ti prija Švajcarska, ili si prilagodljive prirode?

Ja sam inače prilagodljive prirode, ali ne mogu da ne kažem da mi Švajcarska jako prija.

Andrea+Pirlo+Milan+Gajic+AC+Milan+v+FC+Zurich+v1t4X0Bf6Bzl

Ta sezona te je preporučila Cirihu. Otišao si tamo, imao veliko poverenje trenera Čalendesa, osvojio titulu. Ko ti je ostao u najlepšem sećanju iz tog perioda?

Najlepši utisak mi je ostavio Alan Rosa.

Načuo sam da od malena voliš Milan. Cirih ti je dao šansu da igraš protiv njih, a ti si postigao gol iz slobodnog udarca. Izabran je u top 5 golova gupne faze LŠ te godine… Kako si se osećao, i kako si nastavio da živiš sa tim?

Nastavio sam da živim normalno. Nisam se ni malo promenio. To je bio između ostalog, moj lični uspeh i ostvarenje mog decackog sna. Ali nije me taj uspeh promenio.

topelement

Posle Čalendesovog odlaska, kao da te prati loša sreća. Jedva si sastavio polusezou kod Ursa Fišera, a onda je usledila povreda, mesec dana pauze, mučenje za povratak u staru formu, pozajmica Grashoersu, srčani problemi, zanemarivanje tvojih sjajnih igara u drugom timu Ciriha, povreda koja te je omela da se u startu nametneš u Jang Bojsima… Odakle crpiš motivaciju da ideš dalje?

To je bio jako težak period za mene. Ali snagu sam pronašao u onome što najviše volim – u fudbalu naravno! Ja jednostavno volim taj sport. Zato sam trenirao i trudio se. Fudbal je moja velika ljubav.

Da li bi menjao šampionat Švajcarske i gol protiv Milana, za debi u reprezentaciji?

Ne bih nikada.

Koju bi nam anegdotu sa treninga ili iz svlačionice, rado ispričao za kafanskim stolom? Šta bi nas to lepo nasmejalo?

Ne znam koju. Eto na primer, kad smo igrali jednom derbi protiv Grashopersa izašao sam malo pre kraja utakmice i seo na njihovu klupu. Pogrešio sam pošto su oni bili domaćini u toj utakmici, a igramo na istom stadionu. Tako sam pomislio da je naša, jer normalno i jeste. Uvek je naša osim kad igramo protiv Grashopersa, kao što je tada bio slučaj.

Sada je prerano da te to pitam, ali smatram da u je u 30-toj godini idealno vreme da fudbaleri poćnu da misle o planovima za život posle fudbala. Hoćeš li nam za jedno 3 godine, bez podsetnika javiti tvoje planove? Pošto nama uvek trebaju ekskluzivne vesti…

Potrudiću se da vam javim…


Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *