Za fudbal je potrebna igra, a za igru (dvadeset) dvoje…

Za fudbal je potrebna igra, a za igru (dvadeset) dvoje…                                                                            

Sve je isto samo njega nema. Još jedna pobeda Partizana, prvenac Đurđevića, novi prelep gol Leonarda. Đurđića neće pa neće. Janković i dalje traži sebe. Miletić frekfentan. Milenković perfektan, Balažic korektan, Vulićeviić opet nedovoljno konkretan. Everton neumoran, Jevtoviću pukla arkada. Ja bih da igra još malo jer je… Kljajić najzad primio gol. Kića Kosović ponovo u igri.   

Kad smo već kod igre, da se vratimo na naslov. Za mene lično. teorema koju bi svi srpski fudbalski treneri trebali da ponavljaju 24h dnevno, 7 dana nedeljno, 365 dana u godini! Objašnjenje istinosti ove teoreme možda se najbolje vidi u pre koji dan odigranom susretu Partizana i Mladosti iz Lučana. Prvo poluvreme, fudbal se u principu nije ni igrao.

Gosti sa pet igrača u poslednjoj liniji i svih jedanaest na svojoj polovini. Totalno defanzivno orjentisani, bez grama želje da napadnu. Jednostavno došli ljudi da osvoje bod! A fudbal? Pa kome je fudbal uopšte bitan. Sreća u nesreći, napraviše faul. Vrlo blizu svog gola, za mnoge jako sumnjiv, za Brazilca Leonarda idealan, upotrebljiv. Maestraln šut, Krznarić nemoćan i Partizan ode na odmor sa golom prednosti. 

Drugo poluvreme oslikalo je drugu sliku na terenu. Mladost i dalje sa ogromnom željom za jednim bodom, ali sada ipak mora makar do jednog gola. Pojedini fudbaleri gostiju hrabro i odlučno prelaze centar igrališta. Posle samo jedne jedine akcije na polovini Partizana i izborenog kornera gosti su postigli gol. Ubačena lopta iz ugla i opet za mnoge sumnjiva situacija. Start Đurđića i penal za goste. Epilog svega, Filip Kljajić nemoćan, Partizanov učenik Milan Bojović  siguran sa bele tačke. Mladost opet ima bod!

Usledila je sveopšta mobilizacija Lučanca u cilju iskopavanja novih rovova ispred  Krznarićevog gola, ali je na sreću izuzetno malog broja navijača u Humskoj napadač Partizana, Uroš Đjurđević zbog nelegalne gradnje, uspeo da stopira radove. Ispucana lopta, trzaj glavom Đurđića, sjajan sprint i još lepši lob udarac mladog reprezentativca Srbije. Krznarić je opet bio nemoćan, a Partizan ponovo poveo.

uros-djurdjevic-670x430
Foto: Partizan.rs/Miroslav Todorović

Mladost je dakle ponovo bila primorana da igra fudbal. Izabranici Neška Milovanovića opet moraju napred. I verovali ili ne, od tog drugog gola na terenu se ponovo igrao fudbal. Dve ekipe, dvadest dva igrača i igra u oba smera! Puno trčanja, puno kretanja, igra na sredi terena i puno lopti u prostor. Dve sjajne šanse za goste, dosta sreće i jedna odlična intervencija Filipa Kljajića. Tri odlične odbrane Krznarića, nekoliko odličnih šansi za Partizan i lep gol Valerija Božinova. Majstorije Leonarda za aplauz malobrojne publike na tribinama. Sve u svemu jedna prava lepota fudbalske igre. Igre koja se igra da bi gledaoci uživali. Igra zbog koje režiseri prenosa prave usporene snimke. Igra zbog koje se dok tribina uzdiše golmani i napadači naizmenično prave važni ili hvataju za glavu. Igra u kojoj greške sudija ma koliko bile velike i katastrofalne retko utiču na konačan rezultat. Igra, koja je našem fudbalu preko potrebna. Potrebnija od reflektora, vrednija od jednog bednog boda. Potrebnija od „sposobnih“ funkcionera, „duhovitih“ i „na bod orjentisanih“ trenera. Važnija od opstanka u jednoj ovakvoj ligi ili izlaska i brukanja na Evropskoj sceni. Za fudbal je potrebna igra, a za igru (dvadeset) dvoje!                         

 

 

Nenad Pavlović
Prati me na:

Nenad Pavlović

Autor i menadžer at Kafanski selektor
Rođen u Kruševcu, odrastao u okolini Aleksandrovca. U Beogradu završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi (Slovačka) završio master studije menadžmenta informacionih sistema. Pored studija, dugo godina igrao futsal i fudbal, kako u Beogradu, tako i u Bratislavi. Po struci informatičar, u životu veliki zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo. Inače jedan od osnivača sajta.
Nenad Pavlović
Prati me na:

Komentari

komentar/a

Nenad Pavlović

Rođen sam u Kruševcu. Inače sam iz okoline Aleksandrovca, u kom sam pohađao osnovnu školu. U Beogradu sam završio Srednju tehničku PTT, kao i VISOKU ICT školu. Magistrirao sam Menadžment informacionih sistema na Univerzitetu Komenski u Bratislavi (Slovačka). Dugo godina sam aktivno igrao fudbal i futsal, i posedujem UEFA C licencu za trenera. Iako sam po struci informatičar, veliki sam zaljubljenik u fudbal, kafanu i sportsko novinarstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *